Zovem se Tijana. Imam 35 godina. Nisam udata, nemam decu, ali nisam ni sama iz hira. Zivot me nosio, davala sam sansu pogresnim ljudima, trcala za obavezama i zaboravila da i ja postojim. A sada, u ovoj fazi zivota, zelim nesto sto je stvarno. Ne igru. Ne poruku u 2 ujutru. Ne dopisivanja bez smisla.

Zelim vezu… ali onu gde dvoje ljudi znaju da postuju jedno drugo. Gde smeh ima tezinu, a tisina nije neprijatna. Ne znam ni kako da objasnim, ali mislim da ces me razumeti ako si i ti umoran od foliranja, maski i ponavljanja istih prica.

Meni vise nije do foliranja. Ako me pitas kako sam – reci cu ti. Ako me pozoves – bicu iskrena. Trazim druzenje koje vodi negde. Nekog sa kim mogu pricati o svemu – pa i o glupostima.

Ne trazim savrsenstvo. Trazim normalnog, postenog coveka. Nekog ko ce me zagrliti bez da trazi razlog. Ko zna da zena moze biti jaka – ali da i najjaca zena nekad treba neciju ruku.

Ako imas isto pitanje kao ja – ima li jos neko iskren? – onda, hajde… Mozda nismo slucajno ovde.