Sedela sam u restoranu na Keju, gledala u čoveka koji se prepire sa konobarom oko pedeset dinara, i osetila kako me obuzima stid koji nije moj. Posle dva propala braka — prvog iz mladalačke zablude, drugog sa muškarcem koga sam godinama morala da vučem na sopstvenim leđima — pomislila sam: Zorana, zar si stvarno došla dotle da trpiš sitne duše samo da ne bi bila sama?
Ustala sam, platila ceo račun, sela u auto i otišla. Bez reči objašnjenja.
Imam 47 godina i vodim sopstvenu firmu u Novom Sadu. Finansijski sam potpuno obezbeđena, izgledam negovano, volim pozorište, dobra putovanja, skijanje i vikende u prirodi. Moja deca su već na fakultetu, vode svoje živote, a ja sam napokon u godinama kada želim da živim punim plućima — ali ne po svaku cenu.
Ne tražim sponzora, niti nekoga ko će mi rešavati račune. Tražim emocionalno zrelog, situiranog i ostvarenog gospodina od 48 do 60 godina. Čoveka koji ima sopstveni uspeh, čvrst stav i manire džentlmena. Nekoga ko nema potrebu da se takmiči sa mnom, već ko ume da stane pored mene kao sigurna, čvrsta stena. Treba mi muškarac koji ceni lojalnost, inteligenciju i ženu sa karakterom, a kome je muka od površnih avantura i praznih priča.
Bilo da si iz Srbije ili naš čovek koji živi i posluje u inostranstvu, važno mi je da znaš šta je poštovanje i da umeš da držiš svoju reč.
Ako si slobodan, čist u glavi i tražiš ravnopravnu partnerku za lepe dane i mirne noći — pošalji mi poruku. Za pravog muškarca uvek imam vremena.