Zovem se Rada. Imam 46 godina. Crna sam, visoka, primetna. I svi misle da sam jaka. Da sve mogu sama. Da me ništa ne dotiče. A niko ne zna da se najviše umorim upravo od toga da uvek budem jaka.

Radim, funkcionišem, smejem se kad treba, i kad ne treba. A kad se zatvore vrata stana, skinem šminku, ugasim svetlo – ostanem sama sa sobom. I sa tom nekom tišinom koja ne boli, ali pritiska.

Nikada nisam jurila muškarce. Uvek sam čekala da neko priđe iskreno. I možda sam zato ostala sama. Danas ne tražim čuda. Ne tražim pare, ni izgled, ni status. Tražim čoveka. Onog koji zna da ćuti kad treba, da se javi kad oseti, da poštuje i ne komplikuje.

Ako si umoran od igrica, ako znaš koliko je lep običan život u dvoje – možda možemo bar da popričamo. A posle ćemo lako.

Rada 💌