Ne zanima me kako se prezivas ni koje si vere. Ako i ti svako vece nemas kome da kazes „laku noc“. mozda se trazimo bas ovde

Zovem se Arta, imam 34 godine i živim u Leskovcu. Mnogo puta su me pitali zašto se još nisam udala, zašto nemam muža i decu, zašto tražim nekoga preko interneta i zašto mi nije važno odakle je čovek ako već tražim ozbiljnu ljubav. Na sve to imam samo jedan odgovor – ljubav nema naciju, veru ni granice. Nikada nisam verovala da čoveka treba gledati po prezimenu ili mestu odakle dolazi. Mene mnogo više zanima kakav je kada zatvori vrata i ostane sam sa sobom – da li je pošten, da li ume da voli, da li poštuje osobu pored sebe i da li ostaje kada dođu teški dani.

Možda sam zbog toga i ostala sama do sada. Nije mi bilo dovoljno da budem sa bilo kim samo da ne bih bila sama. Bilo je prilika i lepih reči, ali godine su me naučile da nije svaka lepa reč iskrena i da nije svaki čovek koji kaže „biću tu“ zaista spreman da ostane. Danas ne treba mi prolazna priča ni neko ko će se pojaviti na nekoliko dana, pričati ono što želim da čujem i onda nestati. Ne tražim luksuz ni poklone. Želim čoveka koji će stati uz mene i kada je lepo i kada nije – kada se posvađamo, kada smo nervozni i kada nam nije do smeha. Želim muškarca koji zna šta znači „zajedno“: da razgovaramo o problemima, da se podržavamo i da ne odustajemo zbog prve prepreke.

Radim i živim normalnim životom, imam svoj mir i svoje obaveze, ali postoji nešto što se ne može kupiti – neko svoj, neko kome možeš da se javiš kada ti se desi nešto lepo ili kada te nešto rastuži, neko ko će primetiti da ćutiš i pitati šta ti je zato što mu je stvarno stalo. Večeri su mi najteže. Dok traje dan, uvek ima obaveza, ali kada sve utihne, ostaneš sam sa mislima i pomisliš kako bi bilo lepo imati nekoga kome možeš samo da napišeš „kako ti je prošao dan“ ili „laku noć“.

Ne tražim savršenog muškarca. Želim nekoga ko zna da razgovara, da poštuje, da ne igra igrice i da ne traži samo prolazno. Nije mi važno da li živiš na selu ili u gradu, koje si vere ili nacije. Ako osetim da si iskren i da zaista želiš normalan život, udaljenost ne bi bila razlog da ne pokušamo. Dovoljno sam odrasla da znam šta želim – ljubav, poštovanje, mir i muškarca pored kojeg neću morati da se pretvaram. Želim nekoga kome mogu da pokažem i lepe strane i slabosti, bez straha da će to iskoristiti protiv mene.

Ako si ozbiljan, slobodan i ako tražiš iskrenu ženu za pravo upoznavanje, nemoj me gledati kroz naciju ili granice. Pogledaj me kao osobu. Ja sam Arta, 34 godine, i još uvek verujem da negde postoji čovek sa kojim mogu da napravim svoj mali svet – svet u kojem će biti ljubavi, smeha i razumevanja kada dođu loši dani. Ako i ti želiš isto, možda je vreme da se upoznamo.