Mozda sam previse verovala ljudima, ali ne zelim da prestanem da verujem u ljubav. Treba mi onaj koji ce me iskreno voleti.

Kažu da posle tridesete sve postaje teže, da se ljudi promene, da više nema iskrene ljubavi i da su skoro svi dobri muškarci već pronašli nekoga. Čujem to često, ali danas, sa 38 godina, mogu da kažem samo jedno – još nisam odustala od ljubavi. Zovem se Natalija i ovo pišem iskreno, bez pretvaranja da mi je život savršen. Kao i svaka žena, prošla sam kroz lepe trenutke, ali i kroz razočaranja koja se dugo nose. Imala sam pogrešne izbore i mnogo puta se pitala zašto je tako teško pronaći nekoga ko želi isto što i ja.

Najgore nije ni raskid, već ono što dođe posle – kada telefon više ne zvoni, kada nema poruke za dobro jutro i kada shvatiš da si opet sama sa svojim mislima. Tada čovek preispituje sebe, ali svaki put sam nekako ustala. Nisam dozvolila da me razočaranja pretvore u ogorčenu ženu. Postala sam opreznija i više gledam dela nego reči, ali duboko u sebi još uvek želim da imam nekoga svog. Ne treba mi bajka ni muškarac koji će mi obećavati nebo i zemlju, a onda nestati. Dosta mi je toga. Danas želim nešto jednostavno i stvarno – gospodina koji zna šta znači biti uz ženu, koji ume da razgovara kada postoji problem, koji ne beži od prve prepreke i uz kojeg mogu da budem ono što jesam, bez glume.

Imam 38 godina i ne osećam se kao da je život prošao. Tek sada dovoljno poznajem sebe da prepoznam šta mi zaista treba. Više me ne zanima kako neko deluje pred drugima, već kakav je kada nema publike – da li je pošten, da li drži reč, da li poštuje ženu i da li ostaje kada nije sve idealno. Želim nekoga sa kim mogu da delim obične dane: jutarnju kafu, razgovor o sitnicama, planiranje vikenda i smeh zbog naših gluposti. Želim da imam kome da pošaljem poruku kada mi se desi nešto lepo ili kada mi je težak dan.

Ne tražim savršenog muškarca jer ni ja nisam savršena. Imam svoje mane i dane kada mi treba mir, ali znam da umem da volim, da budem verna i da pružim podršku. Isto očekujem zauzvrat – partnerstvo, dvoje ljudi koji se zajedno raduju kada je dobro i drže jedno drugo kada dođu teži dani. Želim ozbiljno upoznavanje, a ako se pronađemo, volela bih i brak i zajednički život. Ne zanima me odakle si, da li živiš u gradu ili na selu, koliko imaš novca ili kakav auto voziš. Važnije mi je kakvo ti je srce i da znaš šta želiš.

Ako i ti u ovim godinama razmišljaš o tome da pronađeš nekoga sa kim možeš da napraviš pravi odnos, možda možemo da počnemo jednostavno – jednom porukom, jednim „zdravo“, jednom kafom. Ne znam šta će se dogoditi posle, možda ćemo shvatiti da nismo jedno za drugo, a možda ćemo se iznenaditi. Nije kasno dok čovek još ume da voli. Ja još uvek želim da se zaljubim i da jednog dana pogledam čoveka pored sebe i pomislim: „Eto, vredelo je čekati.“ Ako si takav gospodin, javi mi se. Možda ne možemo da znamo šta nas čeka dok ne pokušamo.

A ja, posle svega, još uvek želim da pokušam.