Mnogi bi pobegli kada bi culi moju proslost Mama je umrla, ja sam ostavila taj zivot iza sebe, sada trazim coveka koji ce me prihvatiti. = Sofija (44)

Zovem se Sofija, imam 44 godine i dugo sam ćutala o nekim stvarima iz svog života, jer nije lako kada znaš da će ljudi možda odmah imati mišljenje o tebi a da te pre toga nisu ni upoznali, a još je teže kada takav osećaj dolazi od ljudi od kojih si očekivala da će te prihvatiti kakva god da si. Moja priča nije savršena niti obična, ali je moja. Godinama sam radila sa albanskom muzikom i volela taj svet, muziku, ljude i atmosferu, a nisam tada ni pomišljala da će nešto što je meni bilo normalno jednog dana napraviti toliki problem u porodici. Roditelji nisu prihvatili moj izbor i vremenom su se udaljili, a najviše boli kada znaš da te neko osuđuje a da te nije ni saslušao. Mnogo puta sam se pitala gde sam pogrešila i da li dete prestaje da bude dete svojih roditelja samo zato što ne živi onako kako su oni zamislili, ali odgovore nikada nisam dobila.

A onda se dogodilo nešto što mi je zauvek promenilo život – preminula je moja mama. Posle njene smrti kao da je jedan deo mene utihnuo, jer bez obzira na sve ranije nesuglasice ona je bila moja majka, i tek kada nekoga više nema shvatiš koliko su svađe bile male u poređenju sa prazninom koja ostane. Nakon toga sam odlučila da ostavim taj deo života iza sebe i više nisam želela da živim u svetu koji me je udaljio od porodice. Počela sam drugačije da gledam na sebe i na ono što zapravo želim od budućnosti, a shvatila sam da mi je oduvek nedostajalo nešto mnogo jednostavnije – porodica, toplina, čovek kojem mogu da verujem i dom u kojem ne moram da objašnjavam ko sam.

Imam 44 godine i neću da lažem da sam mlada devojka koja tek treba da razmišlja šta želi od života. Godine su prošle, mnogo toga sam proživela i naučila, ali još uvek imam jednu veliku želju – želim da budem mama. Možda će neko reći da je kasno, ali ja ne želim sama sebi da zatvorim vrata dok god postoji mogućnost. Ne tražim muškarca koji će me spasavati niti rešavati moje probleme. Želim partnera – ozbiljnog gospodina koji će me upoznati onakvu kakva sam danas, a ne da me zauvek procenjuje kroz prošlost, jer svi imamo greške i trenutke zbog kojih bismo danas postupili drugačije. Svoju prošlost ne mogu da promenim, ali mogu da menjam ono što dolazi od danas.

Zato tražim ozbiljnog muškarca za upoznavanje i brak, nekoga ko želi porodicu, miran život i odnos u kojem dvoje ljudi stoje jedno uz drugo. Ne treba mi savršen gospodin ni bogatstvo, niti me zanima skup automobil ili velika kuća. Mnogo mi je važnije da čovek ima karakter, da ume da razgovara, da poštuje ženu, da ne beži od problema i, najvažnije, da me ne osuđuje zbog prošlosti. Volela bih pored sebe nekoga kome mogu da kažem sve što me boli a da se ne plašim da će to sutra iskoristiti protiv mene. Želim obične stvari koje su mi danas postale najveća želja – jutarnju kafu za dvoje, zajedničku šetnju, razgovor pred spavanje, planove za vikend i osećaj da nekome pripadam. A jednog dana, ako nam život dozvoli, želim da čujem i dečji smeh.

Ne želim više da dokazujem nikome da vredim niti da se pravdam zbog onoga što sam nekada radila. Ako ćeš me upoznati, upoznaj mene kakva sam danas – pitaj me šta želim, čega se plašim i čemu se nadam, a ja ću ti odgovoriti iskreno. Posle 44 godine shvatila sam da nema smisla glumiti i da je mnogo lepše biti svoj pred osobom koju voliš. Zato danas pravim ovaj korak. Ako postoji ozbiljan gospodin koji želi brak, porodicu i ženu koju će prihvatiti sa svim manama, vrlinama, ranama i prošlošću, volela bih da mi se javi – možda baš preko online datinga, mature datinga ili dating over 40 sajtova namenjenih ljudima koji traže ozbiljnu vezu i pravog partnera za brak i porodicu.

Ne znam gde je taj čovek, možda je bliže nego što mislim, a možda i on trenutno sedi sam i pita se da li još postoji neko ko želi isto. Ja želim da verujem da postoji, jer život mi je već pokazao da se stvari mogu promeniti preko noći. Možda ću se jednog dana probuditi pored čoveka koji neće pitati šta sam bila nekada, već će me zagrliti i reći: „Važno mi je ko si danas.“ To je sve što želim – da budem prihvaćena, voljena, da imam svoj dom, svoju porodicu i čoveka kojem mogu da verujem, a ako mi život pruži priliku, da konačno postanem mama.

Sofija, 44 godine.