Maja 47 godina: Muslimanka sam, rodjena u Republici Srpskoj, zivim u Beču. Nije mi vazno koje si vere ni nacije, samo mi je vazno kakav si covek

Zovem se Maja, imam 47 godina, Muslimanka sam rodom iz Republike Srpske, a već godinama živim i radim u Beču. Kada danas pogledam svoj život, shvatim koliko toga čovek može da prođe, a da spolja i dalje izgleda kao da je sve u redu. Imam posao, svoj život i ljude koje volim, ali iza mene je i jedan brak koji se završio pre devet godina. Od tada sam odlučila da više nikoga ne pustim tako lako u svoj život. Kao da sam na srce stavila katanac i rekla sebi da je bolje biti sama nego ponovo prolaziti kroz ono što sam već prošla.

Godine su prolazile, a ja sam se navikla na svoju rutinu. Naučila sam da sama rešavam probleme, da sama donosim odluke i da ne očekujem da će neko doći da mi promeni život. Nisam tražila muškarca, nisam jurila ljubav i nisam želela da ponavljam stare greške. Mislila sam da mi je tako najlakše. Čovek se navikne i na samoću, čak i kada duboko u sebi zna da mu nešto nedostaje.

Imam ćerku koja je moj najveći ponos. Prošle godine sam postala i baka, i taj osećaj ne mogu ni da opišem rečima. Kada sam prvi put uzela unuče u naručje, shvatila sam koliko se život brzo menja. Moja ćerka danas ima svoju porodicu, a ja sam dobila jednu novu ulogu koja mi je donela ogromnu sreću. Ali ona najbolje zna kroz šta sam sve prošla i koliko sam dugo bila sama. Zato me često moli da prestanem da živim samo za obaveze i da sebi dam još jednu šansu.

Kaže mi: „Mama, nemoj dočekati starost sama. Znam šta si sve propatila, ali zaslužuješ nekoga ko će biti dobar prema tebi.“ Te njene reči mi često ostanu u glavi. Možda je u pravu. Možda nije sramota priznati da i posle svega želiš nekoga pored sebe. Ne nekoga da ti rešava život, nego čoveka sa kojim ćeš deliti obične dane. Nekoga sa kim ćeš popiti kafu, razgovarati, nasmejati se, otići negde zajedno i znati da imaš kome da se vratiš.

Zato sam odlučila da pokušam, bez velikih očekivanja i bez glume. Imam 47 godina i ne tražim mladost, avanturu ni savršenstvo. Želim ozbiljnog gospodina koji zna šta hoće i koji je spreman za normalno upoznavanje. Mene više ne zanimaju prazne reči, dopisivanja bez kraja i ljudi koji se jave samo iz dosade. Želim čoveka koji će biti iskren i koji će želeti da upozna mene kakva zaista jesam.

I da odmah kažem ono što mi je važno – mene ne interesuje ni vera ni nacija. Muslimanka sam i ponosna sam na svoje poreklo, ali nikada nisam smatrala da čoveka određuje samo ono u šta veruje ili odakle dolazi. Meni je najvažnije kakav je čovek. Da li ima dušu, da li ume da poštuje ženu, da li zna da bude oslonac i da li je spreman da zajedno sa nekim gradi miran život. Sve ostalo može da se dogovori kada postoje poštovanje i iskrena emocija.

Živim u Beču, radim i imam svoj život, ali bih volela da u tim godinama koje dolaze ne budem samo žena koja je naučila da bude jaka. Volela bih da budem i žena koja ima kome da se obraduje, kome da se poveri i koga može da zagrli. Možda sam devet godina držala vrata svog života zatvorena, ali sada osećam da bih mogla polako da ih otvorim. Ne znam ko je sa druge strane, ali znam da ne želim da jednog dana kažem sebi da nisam ni pokušala.

Ako si ozbiljan gospodin, slobodan i želiš iskreno upoznavanje, javi mi se. Nije mi važno koje si vere, koje si nacije niti gde si rođen. Važno mi je da si čovek i da znaš šta želiš. Možda će moja ćerka jednog dana biti srećna kada vidi da sam poslušala njen savet i dala sebi još jednu šansu. Posle devet godina samoće, možda je konačno vreme da Maja skine taj katanac sa svog srca i pusti nekoga da joj pokaže da ljubav ne mora uvek da boli. ❤️ Maja, 47 godina, Beč