Ja sam Milica, imam 36 godina, odrasla sam u Belgiji. Bila sam udata, razvela se i vec 4 godine sam sama, mozda je vreme da ponovo nekoga pustim u svoj zivot ali nekog naseg
Zovem se Milica, imam 36 godina i odrasla sam u Belgiji, iako su moji poreklom iz Paraćina. Ceo život sam bila između dva sveta – jednog u kojem sam odrasla i drugog iz kojeg moja porodica potiče. Kod kuće se uvek pričalo o Srbiji, o našim običajima, ljudima i mestu odakle su moji krenuli pre mnogo godina. Danas, kada razmišljam o svom životu, sve više osećam da bih volela da pored sebe imam nekoga ko razume taj deo mene i sa kim ne moram mnogo da objašnjavam ko sam i odakle dolazim.
Bila sam udata, ali moj brak nije potrajao. Moj bivši muž je bio Afrikanac i, iako sam tada verovala da ćemo uspeti bez obzira na razlike i sve što život nosi, na kraju smo se razišli. Već četiri godine sam sama. Posle razvoda nisam želela da ulazim u bilo kakve ozbiljne odnose. Posvetila sam se poslu, svakodnevnom životu i pokušavala da pronađem svoj mir, ali kako vreme prolazi, sve više shvatam da nije isto biti samostalan i biti potpuno sam.
Posebno me je promenio odlazak moje majke. Njene poslednje reči i ono što mi je rekla dok je bila teško bolesna ostale su duboko urezane u meni. Rekla mi je, svojim majčinskim načinom, koliko joj je bilo važno da ne zaboravim svoje korene i da jednog dana pored sebe imam čoveka sa kojim ću deliti jezik, običaje i razumevanje koje dolazi kada dvoje ljudi potiču iz sličnog sveta. Možda sam tek kasnije počela potpuno da razumem šta je želela da mi kaže.
Danas radim kao čistačica i toga se nimalo ne stidim. Pošten posao je pošten posao, a ja sam oduvek bila žena koja je navikla da radi i sama se bori za svoj život. Nemam potrebu da se predstavljam kao nešto što nisam. Jednostavna sam žena, volim iskren razgovor, normalne ljude i miran život. Možda nemam savršen život iz neke priče ili filma, ali imam srce, svoje iskustvo i želju da jednog dana sa nekim podelim sve ono što život nosi.
Sa 36 godina ne želim više igre, prazna obećanja i dopisivanja koja nemaju nikakav smisao. Volela bih da upoznam ozbiljnog i slobodnog gospodina sa naših prostora, nekoga ko govori naš jezik i ko razume naš mentalitet. Nije mi važno da li je iz Srbije, Bosne, Crne Gore ili nekog drugog kraja gde se razumemo bez mnogo objašnjavanja. Važno mi je kakav je čovek, da je iskren, normalan i da zaista želi ozbiljno upoznavanje.
Volela bih nekoga ko želi zajednički život i ko razume da prava veza nije samo kada je lepo. Želim muškarca sa kojim mogu da podelim i dobre i teške dane, nekoga ko će mi biti podrška, ali i kome ću ja biti oslonac. Ne tražim savršenstvo niti bogatstvo. Posle svega što sam prošla, mnogo više cenim mir, poštovanje, poverenje i osećaj da imaš nekoga svog.
Možda nikada nisam mislila da ću na ovaj način tražiti čoveka za upoznavanje, ali život nas nekada odvede tamo gde nismo planirali. Četiri godine sam sama i mislim da je vreme da sebi dam novu priliku. Ako si ozbiljan gospodin sa naših prostora, slobodan i želiš iskreno upoznavanje koje možda može prerasti u zajednički život, volela bih da mi se javiš. Napiši mi nešto o sebi i o tome šta tražiš. Možda posle svega što sam prošla, i ja konačno pronađem nekoga ko će razumeti i mene, i moj život, i moje korene. Milica, 36 godina
