Ja sam Jelena, imam 46 godina i iza sebe dva braka.Dva puta sam pokusala da napravim brak, mozda treci put pronadjem coveka koji ce ostati
Zovem se Jelena, imam 46 godina i razvedena sam. Iza mene su dva braka i dovoljno životnog iskustva da danas tačno znam šta želim, ali još više znam šta više ne želim. Nekada sam mislila da će se sve nekako samo složiti, da će doći vreme kada ću imati miran dom, čoveka pored sebe i porodicu koja je uvek tu. Međutim, život je svakoga odveo na svoju stranu, a ja sam danas ostala sama.
Imam sina koji živi u Americi i ćerku koja živi u Nemačkoj. Oboje imaju svoje porodice, svoje obaveze i svoje živote, i naravno da sam srećna kada znam da su dobro. Majka će uvek biti majka, bez obzira na to koliko deca imaju godina i gde žive. Ali kada završimo razgovor i svako se vrati svom životu, ostane ona posebna tišina koju je teško objasniti. Tada najviše osetim da, koliko god čovek imao decu i porodicu, ipak mu može nedostajati neko ko je samo njegov.
Imam i svoju garsonjeru u Crnoj Gori, u Dobrim Vodama. To je moje malo mesto za mir, gde volim da pobegnem od svega i odmorim misli. Nekada sedim sama i gledam more, pa pomislim kako bi bilo lepo da pored mene sedi jedan normalan čovek. Ne treba mi nikakav luksuz, skupa putovanja niti velika obećanja. Nekada je dovoljno samo da imaš nekoga sa kim možeš da popiješ jutarnju kafu, prošetaš pored mora i podeliš ono što ti se dogodilo tokom dana.
Posle dva braka nisam izgubila veru da postoje dobri muškarci. Jesam opreznija nego nekada i više ne verujem praznim rečima, ali moje srce nije prestalo da želi bliskost. Danas ne tražim savršenog muškarca, niti nekoga ko će me zasipati obećanjima. Želim ozbiljnog, slobodnog i zrelog čoveka koji zna šta želi od života i koji je spreman da nekoga zaista upozna.
Volela bih da upoznavanje počne normalno, bez igrica i glume. Da pričamo, upoznamo se i vidimo da li imamo sličan pogled na život. Ako između nas postoji poverenje, poštovanje i prava emocija, volela bih da jednog dana imamo ozbiljnu vezu i možda brak u dvoje. Ne plašim se više da kažem da želim nekoga pored sebe. Mislim da nema ništa loše u tome da žena sa 46 godina prizna da joj nedostaje zagrljaj, razgovor i osećaj da negde pripada.
Ako si ozbiljan gospodin i ako ti je dosta prolaznih priča, slobodno mi se javi. Ne zanimaju me igre, prazne poruke ni ljudi koji ne znaju šta žele. Želim nekoga ko je spreman za pravo upoznavanje i ko možda, kao i ja, razmišlja da bi život ipak mogao biti lepši kada se deli sa pravom osobom. Možda negde postoji muškarac koji trenutno sedi sam i razmišlja isto što i ja. Ako postoji, možda je dovoljno jedno iskreno „zdravo“ da se dve usamljene priče jednog dana pretvore u život udvoje. Jelena, 46 godina
