Ja sam Anita imam 47 godina i nikada se nisam udala. Neki su me odbili samo zato sto sam Mađarica, danas trazim muskarca koji ce me prvo upoznati kao zenu
Zovem se Anita, imam 47 godina, Mađarica sam iz Srbije i nikada se nisam udavala. Kada sam bila mlađa, uvek sam mislila da za ljubav, brak i zajednički život ima vremena. Govorila sam sebi da ne treba nigde da žurim, da će se pravi čovek pojaviti onda kada bude trebalo. Godine su prolazile, život se dešavao, upoznavala sam ljude, radila, imala svoje obaveze i svoje dane… a onda sam u jednom trenutku zastala i shvatila da imam 47 godina.
Nije lako priznati sebi da si možda predugo čekala nešto za šta si mislila da će samo doći. Nikada nisam želela da budem sa bilo kim samo da ne bih bila sama. Možda je baš zato moj život ispao ovakav kakav jeste. Tražila sam nekoga ko će me razumeti, poštovati i prihvatiti, ali takvog čoveka nisam pronašla. Bilo je poznanstava koja nisu vodila nikuda, bilo je ljudi koji nisu znali šta žele, a bilo je i onih koji su me, čim bi saznali da sam Mađarica, gledali drugačije ili jednostavno odlučili da ne nastave dalje.
To me je nekada bolelo više nego što sam želela da pokažem. Čovek ne bira gde je rođen, niti treba da se pravda zbog svog porekla. Ja sam Anita, žena iz Srbije, Mađarica po poreklu, i to je deo mene. Ne želim da se menjam da bih se nekome dopala i ne želim više da objašnjavam ko sam i zašto sam drugačija. Danas samo želim čoveka koji će u meni prvo videti ženu – nekoga sa srcem, emocijama, željama i potrebom da ima nekoga svog.
Sa 47 godina više ne tražim prolazne priče, prazna obećanja i dopisivanja koja traju nekoliko dana pa se završe bez razloga. Želim ozbiljnog, slobodnog i zrelog gospodina koji želi pravo upoznavanje. Nekoga sa kim mogu normalno da razgovaram, da se nasmejem, da podelim dan i da budem svoja. Volela bih muškarca koji razume da prava bliskost ne nastaje preko noći, već kroz poverenje, razgovor i vreme koje dvoje ljudi iskreno žele da poklone jedno drugom.
Možda nekome nije važno što imam 47 godina i nikada nisam bila udata, a možda će se neko upravo zbog toga zapitati kakva je moja priča. Istina je jednostavna – čekala sam nešto pravo i možda sam predugo verovala da imam vremena. Danas više ne želim da čekam skrštenih ruku i da jednog dana pomislim da sebi nisam dala priliku. Želim da upoznam čoveka koji je spreman za ozbiljnu vezu, zajednički život i, ako među nama bude ljubavi i poverenja, brak u dvoje.
Ne tražim savršenog muškarca. Ne treba mi bogatstvo niti velike reči. Treba mi neko ko ima razumevanja, ko ume da bude iskren i ko neće pobeći kada upozna pravu mene. Želim muškarca koji će me prihvatiti sa svim onim što jesam, uključujući moje poreklo, moje godine i moju prošlost. Ja zauzvrat mogu da ponudim iskrenost, pažnju, toplinu i ženu koja još uvek veruje da nije kasno pronaći nekoga svog.
Ako si ozbiljan gospodin i ako i ti ne želiš da kroz godine prolaziš sam, možda vredi da mi se javiš. Napiši mi nešto o sebi, o svom životu i o tome šta tražiš. Možda sam dugo mislila da imam vremena, ali sada znam da je život lepši kada imaš nekoga ko te razume. Možda baš negde postoji čovek koji neće pitati odakle sam, već će samo želeti da upozna mene – Anitu, ženu od 47 godina koja je konačno odlučila da prestane da čeka i da nekome pruži priliku. Anita, 47 godina
