Ljiljana 51 iz Švajcarske. Nije me sramota sto sam cistacica, sramota bi me bila da lazem coveka kojeg volim. Zelim gospodina koji zna sta znaci brak

Zovem se Ljiljana, imam 51 godinu i poreklom sam iz Srbije, ali već godinama živim u Švajcarskoj. Tamo sam izgradila svoj život, radim, imam svoj stan u Bernu i zadovoljna sam onim što sam postigla. Ipak, koliko god čovek bio zadovoljan životom koji je napravio, postoji nešto što novac, posao i sopstveni stan ne mogu da zamene – osećaj da imaš nekoga svog. U Srbiju dolazim uglavnom kada sam na odmoru. Čim se približim kraju iz kojeg sam potekla, kao da se u meni nešto promeni – vrati se toplina, uspomene i osećaj pripadnosti. Krajem avgusta planiram ponovo da dođem i iskreno bih volela da ovaj put taj dolazak bude drugačiji.

Ne želim samo da provedem nekoliko nedelja i ponovo se vratim. Volela bih da upoznam čoveka sa kojim bih mogla da razgovaram, da popijem kafu, prošetam i možda jednog dana napravim ozbiljan plan za budućnost. Iza mene su dva braka. Ne bežim od toga i ne krijem prošlost. Svaki čovek nosi ono što je proživeo i upravo nas ta iskustva naprave onakvima kakvi smo danas. Moji brakovi nisu uspeli, ali zbog toga nisam izgubila veru da pravi odnos ipak postoji. Danas znam šta želim – ne prolaznu vezu, ne dopisivanje bez kraja i ne čoveka koji će nestati kada postane teško.

Želim ozbiljnog gospodina, razvedenog ili neoženjenog, koji je dovoljno zreo da zna šta znači zajednički život. Čoveka koji neće gledati moje godine, moje brakove i prošlost kao teret, već će me upoznati kao Ljiljanu kakva sam danas – ženu koja radi, koja se bori, koja ima svoj život i koja želi da ga podeli sa pravom osobom. Radim kao čistačica i nikada me nije bilo sramota mog posla. Pošten rad je za mene nešto čime čovek treba da se ponosi. Imam svoj stan u Bernu i zadovoljna sam što sam svojim radom stvorila sigurnost, ali postoji jedna stvar koju ne mogu sama da stvorim – bliskost. Ne možeš kupiti čoveka sa kojim ćeš se smejati posle napornog dana, zagrljaj kada ti je teško ili osećaj da te neko čeka.

Imam 51 godinu i ne želim više da gubim vreme na ono što nema budućnost. Želim miran odnos, poštovanje i partnerstvo. Želim čoveka koji će razumeti da zajednički život nije samo kada je lepo, već i kada naiđu problemi. Ako si razveden ili neoženjen, ako si ozbiljan, pošten i želiš da upoznaš ženu sa kojom možeš da gradiš budućnost, volela bih da mi se javiš. Možda ćemo prvo samo popiti kafu kada dođem krajem avgusta. Možda ćemo razgovarati nekoliko sati. Možda se nećemo odmah složiti u svemu. Ali možda ćemo oboje osetiti da postoji nešto vredno pokušaja.

Ne tražim savršenog muškarca. Tražim čoveka koji će ostati kada postane teško, koji će poštovati moje godine i prošlost i koji će želeti da zajedno napravimo neki naš mir. Danas, posle svega što sam prošla, znam da mi ne treba mnogo – samo jedan ozbiljan čovek, jedno iskreno srce i želja da se život ne provede sam. Ako misliš da bismo mogli da se upoznamo, javi mi se. Krajem avgusta sam u Srbiji.

Možda baš ovaj odmor bude početak nečeg što nisam očekivala.