Konobarica iz Novog Sada, 36-godisnja Jovana, vec godinama radi medju ljudima. Gleda muskarce kako dolaze i odlaze, kako se prave vazni, kako pricaju glasno da ih svi cuju, kako se udvaraju drugim zenama… ali niko ne vidi nju onako kako bi zelela.

Iako je svaki dan okruzena ljudima, Jovana zivi potpuno drugaciju stvarnost cim se svetla kafica pogase. Vrata se zatvore, smene zavrse, gosti odu svojim kucama, a ona se vrati svojoj tisini. Bez necijeg glasa, bez necijeg pitanja “Jesi umorna?”, bez necijeg zagrljaja koji bi joj dokazao da postoji neko kome je stalo.

Jovana ne trazi sponzora, nikada joj to nije trebalo. Sve sto ima – zaradila je sama. Navikla je da se sama bori, sama ustaje, sama gura kroz dan. Ali i pored snage koju ima, priznaje da joj nedostaje ono sto novac ne moze da kupi – muskarac koji ce biti normalan, stabilan, zreo i iskren. Muskarac koji nece da se igra, nece da laze, nece da glumi nesto sto nije.

Ona ne trazi savrsenstvo. Nije joj bitno da li vozis dobar auto, koliko zaradjujes, ni da li si u teretani svaki dan. Bitno joj je samo da umes da se ponasas kao covek – da cujes, da razumes, da postujes. Da imas karakter. Da imas toplinu. Da imas ono sto je danas izgleda postalo najredje – normalnost.

Gledajuci kroz dan toliko razlicitih ljudi, shvatila je jedno: mnogi se prave da su nesto sto nisu, mnogi pricaju prazne price, a jako malo njih ima hrabrost da bude iskren. I upravo to zeli – nekoga ko ce joj pridji ne zato sto je konobarica, vec zato sto zeli da upozna zenu koja zna da voli, koja zna da radi, koja zna da stoji iza svojih reci.

Jovana veruje da negde postoji muskarac koji ce znati da cuva ono sto dobije. Neko ko nece pobeci cim stvari postanu ozbiljne. Neko ko ce znati da joj bude oslonac, a ne teret. Neko sa kim ce se smejati, pisati poruke bez glume, deliti vecere posle smene, i ko ce joj pokazati da jos uvek ima normalnih muskaraca na ovom svetu.

Ako si se pronasao u njenim recima… mozda upravo ti trazis nju, a ona tebe.

KONTAKT 👇👇