Zovem se Ana. Imam 46 godina i vec desetak godina zivim u Becu. Ovde sam dosla sa bivsim muzem, ali brak nije opstao. Ostala sam sama u tudjoj zemlji, navikla da sve mogu sama – i mogu. Ali vise ne zelim sve sama.

Radim, zaradjujem, cuvam sebe. Ali kad se svetla ugase, a stan utihne… nema nikog da me pita kako sam, da me zagrli, da mi posalje poruku bez razloga.

Ne trazim luksuz. Samo da se neko obraduje kad cuje moj glas. Da me ne pita sta imam, vec sta me raduje. Neko ko zna sta je zivot, i ko zna da pravi mir umesto tenzije.

Ako postoji muskarac koji je prosao kroz svoje, ali jos ume da voli – mozda bas ti i ja imamo nesto da kazemo jedno drugom.

Ana 💌