Ako prihvatiš mene, moras prihvatiti i moju cerku. Nisam bogata, nemam svoj stan, ali imam srce koje jos uvek zeli da voli

Zovem se Svetlana i imam 45 godina. Iza sebe imam jedan brak iz kojeg imam ćerku, koja danas ima 17 godina. Ona je moje najveće bogatstvo i sve što sam radila kroz život, radila sam prvenstveno zbog nje.

Od razvoda je prošlo punih 11 godina. Mnogo je to vremena. Za tih 11 godina nisam imala nikakav odnos niti sam dozvolila nekom muškarcu da mi se približi. Posle svega što sam doživela, jednostavno sam prestala da verujem u ljubav.

Godinama sam mislila da mi niko više nije potreban. Navikla sam da se sama borim, da ćerku podižem i da gledam kako da nam obezbedim ono najosnovnije. Nisam imala vremena da razmišljam o sebi.

Radim kao pomoćna kuvarica u jednom restoranu. Nije to posao od kojeg se obogatiš, ali je pošten posao i ja se svog rada ne stidim. Svaki dinar koji zaradim zaradim svojim rukama.

Nemam svoj stan. Plaćam kiriju i živim skromno, ali se ne žalim. Naučila sam da budem zahvalna i na onome što imam. Samoća je ono što mi je poslednjih godina najteže padalo.

Moja ćerka sada ima 17 godina i uskoro će krenuti svojim putem. Sve više razmišljam šta će biti sa mnom kada ona odraste. Ne želim da jednog dana ostanem potpuno sama i da shvatim da sam zbog razočaranja zauvek zatvorila vrata ljubavi.

Zato sam odlučila da pokušam još jednom. Ne tražim bogatog čoveka, ne tražim luksuz i ne tražim savršenstvo. Tražim ozbiljnog gospodina koji zna šta želi, koji će poštovati mene i razumeti moj život.

Moram odmah da kažem nešto važno. Ako prihvatiš mene, moraš prihvatiti i moju ćerku. Ona je deo mene i nikada neću dozvoliti da se oseća kao teret ili višak u mom životu.

Možda sam 11 godina kasnila sa ovim korakom, možda sam predugo verovala da ljubav nije za mene. Ali danas želim da pokušam. Volela bih da upoznam čoveka sa kojim mogu da razgovaram, da se smejem, da delimo brige i lepe trenutke i da jednog dana napravimo zajednički život.

Ako si ozbiljan muškarac i ne plaši te žena koja živi skromno, koja iza sebe ima brak i koja ima ćerku, volela bih da mi se javiš. Možda baš zajedno možemo da vratimo veru u ono za šta sam mislila da više ne postoji.