Zovem se Sladjana, imam 52 godine i već devet godina sam razvedena. Kada pogledam svoj život, mogu da kažem da sam prošla kroz mnogo toga. Iz prvog braka imam dve ćerke i danas sam i baka, što mi je jedna od najlepših stvari koje su mi se dogodile. Moje ćerke su moj ponos i uvek ću biti zahvalna što ih imam. Ali sada kada su one odrasle i imaju svoje živote, sve češće osećam koliko mi nedostaje neko ko bi bio uz mene. Ne tražim nekoga da mi popuni prazninu, već čoveka sa kojim bih mogla da podelim ono što mi je ostalo od života.

Već godinu dana ne radim. Na poslu sam povredila kičmu i morala sam da stanem sa radom. Imam austrijsku penziju i zahvalna sam što ne moram da brinem kako ću preživeti, ali novac ne može da zameni čoveka pored tebe. Kada sam bila zdrava i radila, bila sam naviknuta da sve mogu sama. Nisam mnogo tražila pomoć i uvek sam gledala da svoje probleme rešim sama. Ali povreda me je naterala da neke stvari gledam drugačije. Shvatila sam koliko znači kada postoji neko ko može da te pita kako si, da ti pomogne kada ti nešto teško padne i jednostavno da bude tu.

Ne želim da krijem svoju prošlost. Imam 52 godine, bila sam u braku i iza sebe imam život koji nije uvek bio lak. Ali verujem da niko ne treba da bude osuđen zbog onoga što je prošao. Želim muškarca koji će moći da me prihvati takvu kakva jesam, sa svim mojim iskustvima, dobrim i lošim. Ne očekujem da neko zaboravi svoju prošlost zbog mene, kao što ni ja neću tražiti od njega da zaboravi svoju. Važno mi je da možemo iskreno da razgovaramo i da jedno drugom budemo podrška.

Imam i svoju vikendicu na Staroj planini. To je moje mesto za mir, prirodu i beg od svakodnevnih problema. Volim da odem tamo i da se sklonim od svega, ali iskreno, sve češće pomislim kako bi bilo lepo da pored mene postoji čovek sa kojim bih mogla da podelim te trenutke. Da zajedno sedimo, pijemo kafu, pričamo i gledamo prirodu. Ne trebaju mi luksuzna putovanja ni skupe večere. Meni su danas mnogo važnije obične stvari koje imaju neku toplinu.

Ne tražim mlađeg muškarca od sebe. Volela bih da upoznam ozbiljnog gospodina koji je mojih godina ili stariji, nekoga ko je već prošao dovoljno toga da zna koliko znači imati nekoga pored sebe. Nije mi važno odakle je. Može biti iz Srbije, Bosne, Crne Gore, Hrvatske ili bilo kog drugog mesta. Meni je važno kakav je čovek. Želim nekoga ko neće pobeći kada dođu teži dani i kome neće biti teško da pruži ruku kada mi je potrebna.

Možda će neko reći da posle devet godina od razvoda nije lako ponovo početi. Ja znam da nije. Ali isto tako znam da čovek ne treba da zatvori vrata ljubavi samo zato što ga je prošlost povredila. Ne tražim savršen odnos i ne očekujem da ćemo se u svemu slagati. Želim da možemo da razgovaramo, da se poštujemo i da znamo da ćemo biti tu jedno za drugo. Meni danas više znači jedna iskrena rečenica i nečija ruka kada mi je teško nego bilo kakav poklon.

Ponekad se pitam da li još postoji muškarac koji želi upravo takav odnos. Čovek koji ne traži samo lepe dane, već je spreman da ostane i kada nije sve idealno. Ja ne mogu da obećam savršen život, jer ga niko nema. Mogu da obećam iskrenost, poštovanje i želju da zajedno gradimo nešto što će imati smisla. Imam svoje ćerke, svoje unuče, svoj dom i svoju vikendicu, ali volela bih da u svemu tome postoji i jedan čovek koji će biti moj oslonac i moja bliskost.

Zato danas otvoreno kažem šta želim. Imam 52 godine, devet godina sam razvedena, trenutno ne radim zbog povrede kičme i živim od austrijske penzije. Imam dve ćerke, postala sam baka i imam vikendicu na Staroj planini. Ne tražim novac, ne tražim mlađeg muškarca i ne zanima me odakle si. Tražim ozbiljnog gospodina koji želi da se upoznamo i vidi možemo li zajedno kroz život. Ako možeš da me prihvatiš sa mojom prošlošću i ako si spreman da budeš uz mene i kada je teško, onda se javi. Možda baš ti budeš čovek kojeg toliko dugo čekam. ❤️