Milica (48) Imam 18-godisnju cerku i ne mogu je odvojiti od svog zivota, ako zelis mene prihvati i nju

Milica, 48 godina – „Posle 19 godina u Belgiji vratila sam se u Srbiju… šest godina sam sama, ali sada želim da otvorim srce“ ❤️

Zovem se Milica, imam 48 godina i posle punih 19 godina provedenih u Belgiji vratila sam se u Srbiju. Nije bilo jednostavno ostaviti iza sebe toliko godina života, navika, poznatih ulica i svega što čovek za skoro dve decenije izgradi. Ipak, došao je trenutak kada sam osetila da želim da se vratim i da svoj život nastavim ovde. Danas živim pod kirijom, radim u jednoj cvećari već četiri meseca i mogu da kažem da sam, uprkos svemu, zadovoljna svojim životom. Nemam luksuz i ne tražim ga, ali imam svoj mir, posao i osećaj da sam ponovo pronašla sebe.

Razvedena sam punih šest godina i iza mene je jedan brak koji je sada samo deo moje prošlosti. Posle razvoda nisam imala nikakvu želju da upoznajem muškarce, nisam tražila nova poznanstva i iskreno, nijedan muškarac me svih ovih godina nije ni dotakao. Nije to bilo zato što sam mislila da su svi muškarci loši, već jednostavno nisam osećala potrebu da nekoga pustim blizu sebe. Trebalo mi je vreme da se saberem, da živim svoj život i da shvatim šta zapravo želim. Sada, kada je prošlo šest godina, prvi put osećam da sam spremna da ponovo nekome otvorim vrata svog života.

Imam jednu ćerku koja ima 18 godina i ona živi sa mnom. Ona je moj život, moja porodica i neko za koga sam se svih ovih godina borila. Zato ne mogu i ne želim da pravim razliku između ljubavi prema muškarcu i odgovornosti koju imam prema svom detetu. Ako jednog dana upoznam gospodina sa kojim bih želela da gradim život, moraće da prihvati i moju ćerku. Ne očekujem od njega da joj bude otac niti da preuzima ono što nije njegovo, ali očekujem da je poštuje i razume da ona dolazi zajedno sa mnom. Ko želi mene, mora da razume i ono što mi je najvažnije.

Možda će neko pomisliti da mi je zbog svega toga teško da pronađem muškarca, ali ja ne želim da razmišljam negativno. Verujem da postoji čovek koji neće gledati samo moje godine, moj razvod ili moju prošlost, već ženu kakva sam danas. Ne tražim nekoga ko će me spasavati, jer sam naučila da se sama brinem o sebi. Radim u cvećari, imam svoje obaveze, plaćam stan i zadovoljna sam onim što sam do sada uspela da napravim. Samo bih volela da jednog dana, pored svega toga, imam nekoga sa kim mogu da podelim i obične stvari koje život čine lepšim.

Ne treba mi muškarac koji će mi obećavati bajke niti neko ko će pokušavati da me promeni. Tražim realnog gospodina, čoveka koji zna šta želi i koji razume da ozbiljan odnos nije samo lepo dopisivanje i nekoliko izlazaka. Želim nekoga sa kim mogu otvoreno da pričam, da se smejem, da planiram i da jednog dana možda kažem: „Dobro je što smo se pronašli.“ Posle šest godina samoće ne želim da gubim vreme na neozbiljne priče. Ako se već odlučim da nekoga pustim u svoj život, želim da to bude sa razlogom.

Moja prošlost nije savršena i ne pokušavam da je sakrijem. Bila sam udata, razvela sam se i prošla kroz period kada nisam želela nikoga pored sebe. Ali mislim da svaka žena ima pravo na novi početak, bez obzira na to koliko je godina prošlo od njenog razvoda. Ne želim da me neko ispituje o prošlosti kao da moram da polažem račun za svaki deo svog života. Važno mi je ko sam danas i kakav život želim sutra. Ako muškarac ume da poštuje ono što sam prošla, ja ću umeti da poštujem ono što je on prošao.

Danas imam 48 godina i možda je upravo sada pravo vreme da uradim nešto što sam šest godina odlagala. Da upoznam čoveka bez straha i bez velikih očekivanja, polako, kroz razgovor i upoznavanje. Ne moramo odmah znati gde će nas život odvesti, dovoljno je da oboje budemo iskreni od početka. Volela bih da pronađem gospodina koji ne beži od ozbiljnosti, koji razume porodicu i koji zna da se sreća često krije u običnim stvarima – zajedničkoj kafi, razgovoru posle posla, šetnji i osećaju da imaš nekoga kome možeš da se obratiš.

Zato ovo pišem otvoreno i bez skrivanja. Ako si gospodin koji želi ozbiljno upoznavanje i zajednički život, volela bih da mi se javiš. Ako ti ne smeta što sam bila udata, što imam svoju prošlost i što imam ćerku od 18 godina koja živi sa mnom, možda baš možemo da pronađemo nešto lepo. Ne tražim savršenog čoveka, već realnog, normalnog i iskrenog gospodina koji zna šta želi. Posle 19 godina u Belgiji, povratka u Srbiju i šest godina samoće, možda je konačno došlo vreme da i ja nekome kažem: „Drago mi je što sam te upoznala.“ ❤️