Milena (49): Radim kao konobarica, placam kiriju i borim se svaki dan. Hocu starijeg gospodina koji zna sta znaci zajednicki zivot

Zovem se Milena, imam 49 godina i rodom sam iz Obrenovca, ali već 17 godina živim u Beogradu. Za sve ove godine Beograd je postao moj grad, mesto u kojem sam radila, živela, prolazila kroz lepe i teške trenutke i pokušavala da napravim život za sebe. Razvedena sam punih sedam godina i mogu iskreno da kažem da nije lako kada sve moraš sama. Radim kao konobarica u jednom kafiću i taj posao mi je potreban da bih mogla da platim stan, račune i sve ono što život svakodnevno traži. Nije mi teško da radim, navikla sam da se borim, ali mi je teško kada se uveče vratim u svoj stan i shvatim da nemam nekoga svog sa kim bih podelila dan.

Imam jednu ćerku i ona danas živi sa svojim tatom. Naravno da mi nedostaje i da bih volela da smo bliže, ali svako je krenuo svojim putem i ja sam morala da nastavim da živim svoj život. Posle razvoda prošlo je sedam godina, a čovek se vremenom navikne na samoću, iako to ne znači da je zavoli. Naučiš da sam odeš na posao, sam kupiš šta ti treba, sam platiš stan i sam rešavaš probleme. Ali postoji nešto što ne možeš sam sebi da pružiš – osećaj da imaš nekoga pored sebe kome možeš da kažeš kako ti je i ko će te sačekati kada dođeš kući.

Zato danas otvoreno kažem da želim da upoznam ozbiljnog gospodina za brak. Ne tražim prolaznu vezu, dopisivanje bez kraja niti muškarca koji će mi se javiti samo kada mu je dosadno. Volela bih da upoznam nekoga starijeg od mene, čoveka koji je prošao kroz život i koji zna koliko vrede mir, poštovanje i iskren razgovor. Ne treba mi neko da me izdržava niti da mi rešava život, jer sam se svih ovih godina sama borila za sebe. Želim partnera sa kojim bih jednog dana mogla da kažem: „Sada više ne moramo sve sami.“

Ne volim kasne izlaske, klubove i provode do jutra. To jednostavno više nije moj život i ne osećam potrebu da se dokazujem nekome. Više volim mir, razgovor, kafu, normalan dan i čoveka sa kojim mogu da se smejem bez glume. Možda će neko reći da sam dosadna jer ne volim noćni život, ali meni je danas mnogo važnije da imam mir u duši nego da se vraćam kući u zoru. Sa pravim čovekom bih volela i obična svakodnevna jutra da budu posebna.

Neću da se predstavljam kao savršena žena, jer nisam. Imam i svoje mane i navike koje možda nekome neće odgovarati. Volim mnogo da pušim i to ne krijem, a ponekad volim da popijem i po koju čašicu rakije. Znam da to nisu navike koje će se svakome dopasti, ali smatram da je bolje odmah biti iskren nego nekoga upoznati pod lažnom slikom o sebi. Ja sam jednostavna žena, znam da se nasmejem, znam da budem tvrdoglava i znam da se borim kada je teško. Samo želim muškarca koji će me prihvatiti kao stvarnu ženu, sa svim mojim vrlinama i manama.

Nemam svoj stan i svaki mesec moram da radim kako bih platila kiriju. Nekada se zapitam koliko još čovek može da radi i gura sam, ali onda ustanem i nastavim dalje. Takav je život i ne žalim se, jer sam zahvalna što mogu da radim i da zaradim za sebe. Ipak, volela bih da jednog dana imam dom koji neće biti samo stan koji iznajmljujem, već mesto koje ćemo zajedno zvati našim. Mislim da je upravo to ono što mi danas najviše nedostaje – ne luksuz, nego osećaj pripadnosti i sigurnosti.

Imam 49 godina i znam da više nisam devojka koja može da čeka da joj život sam donese ono što želi. Zato sam odlučila da budem otvorena i da kažem šta tražim. Volela bih muškarca starijeg od mene, ozbiljnog, normalnog i životno iskusnog. Nekoga ko ne beži kada naiđu problemi, ko zna da razgovara i koji razume da brak nije samo kada je lepo, već da dvoje ljudi treba da budu jedno uz drugo i kada dođu teški dani.

Ako postoji takav gospodin koji ovo čita, neka mi se javi. Ne obećavam savršenstvo, ali obećavam da neću glumiti nekoga ko nisam. Posle sedam godina razvoda volela bih da konačno upoznam čoveka sa kojim mogu da napravim miran život u dvoje. Možda baš negde postoji muškarac koji je isto umoran od samoće i koji samo čeka da upozna ženu sa kojom će deliti obične dane, kafu, razgovor, probleme i sreću. Samo ozbiljni neka se jave – jer ovog puta zaista želim da pronađem čoveka za brak.