Razvedena romkinja Silvana(47) ako ti smeta sto sam Romkinja, nemoj mi se javljati, ako imas dusu cekam da mi se javis

Zovem se Silvana, imam 47 godina i Romkinja sam iz Srbije. Gotovo pola svog života provela sam u Nemačkoj, čak 26 godina, i tamo sam ostavila veliki deo svog života, uspomena i svega što sam godinama gradila. Međutim, život nekada donese odluke na koje čovek nije spreman. Pošto nisam imala sređene papire, morala sam da se vratim u svoju rodnu Srbiju, i taj povratak mi je veoma teško pao. Posle toliko godina u jednoj zemlji, vratiti se odjednom i početi gotovo sve ispočetka nije nimalo lako, pogotovo kada se čovek već navikne na jedan život.

Bila sam udata i iz tog braka imam dve ćerke. One su ostale da žive sa svojim ocem i to je nešto što mi veoma teško pada. Majka nikada ne prestaje da misli na svoju decu, bez obzira na to koliko godina imaju i koliko su daleko. Naravno da imam svoje razloge, svoju priču i prošlost koja nije bila jednostavna, ali ne želim ovde da pričam ružno ni o kome. Samo mogu da kažem da danas živim sama i da mi najviše nedostaje osećaj da imam nekoga bliskog kome mogu da se poverim i sa kim mogu da podelim ono što nosim u sebi.

U Srbiji sam morala da krenem ispočetka. Radim u jednoj kuhinji i pošteno zarađujem za svoj život, a živim u maloj garsonjeri koju plaćam pod kiriju. Nije lako kada svaki mesec moraš da razmišljaš o stanarini, računima i tome kako ćeš sve uspeti da pokriješ. Ovde mi život nije jednostavan, a posebno me boli kada osetim koliko predrasuda i rasizma još postoji prema Romima. Ne kažem da su svi ljudi takvi, jer sam kroz život upoznala mnogo dobrih ljudi, ali dovoljno je da te neko pogleda drugačije samo zbog toga što si Romkinja pa da shvatiš koliko predrasude mogu da zabole.

Ja nikada nisam gledala čoveka kroz njegovu naciju ili veru. Nikada mi nije bilo važno da li je neko Srbin, Bošnjak, Hrvat, Albanac, Rom ili bilo koje druge pripadnosti. Za mene je čovek čovek, a ono što nosi u srcu pokazuje mnogo više od imena i porekla. Zato mi je teško kada osetim da mene neko prvo vidi kao Romkinju, pa tek onda kao Silvanu. Ne želim da se bilo kome pravdam zbog toga ko sam. Ponosna sam na svoje poreklo i neću ga skrivati, ali isto tako želim da me neko upozna kao ženu koja ima svoje emocije, svoje vrline, svoje mane i svoju životnu priču.

Danas, sa 47 godina, ne tražim ništa nerealno. Ne treba mi bogatstvo, luksuz niti čovek koji će da mi obećava kule i gradove. Tražim gospodina koji želi ozbiljnu vezu i zajednički život, čoveka koji zna šta znači poštovanje i koji neće pobeći kada život postane težak. Ne smeta mi da li živi u gradu ili na selu, jer meni mesto nije najvažnije. Ako sa pravim čovekom mogu da imam mir, poštovanje i ljubav, meni je sasvim svejedno gde ćemo živeti.

Znam da imam prošlost i znam da možda neće svakome biti lako da prihvati sve što nosim sa sobom. Bila sam udata, imam dve ćerke i Romkinja sam. Ali ne želim da se zbog toga osećam kao da manje vredim. Svako od nas ima svoju prošlost i svako je u životu napravio neki izbor, doživeo neku grešku ili prošao kroz nešto što ga je promenilo. Mene zanima budućnost. Volela bih da pored sebe imam muškarca koji neće stalno vraćati moje stare dane i tražiti razlog da me osuđuje, već nekoga ko će želeti da zajedno stvaramo nove uspomene.

Ne tražim ni mlađeg muškarca koji će mi se javljati iz dosade niti nekoga kome je najvažnije nešto prolazno. Želim ozbiljnost od prvog dana. Želim čoveka sa kojim mogu normalno da razgovaram, da popijem kafu, da šetam, da se smejem i da znam da imam nekoga na svojoj strani. Posle 26 godina u Nemačkoj, povratka u Srbiju i svega što sam prošla, možda mi sada najviše treba upravo ono što novac ne može da kupi – osećaj da negde pripadam i da me neko iskreno čeka.

Zato ovo pišem bez stida i bez skrivanja. Ako si čovek sa dušom i srcem, ako umeš da poštuješ ženu i ako ti nije važno koje je neko nacije ili vere, volela bih da mi se javiš. Ako ti ne smeta što sam Romkinja, što sam bila udata i što imam decu, možda bismo mogli da se upoznamo i vidimo da li možemo zajedno da napravimo nešto lepo. Ne tražim savršenog čoveka, samo pravog čoveka. Ako želiš ozbiljan odnos i zajednički život, bilo da si iz grada ili sela, javi mi se – možda baš nas dvoje pronađemo mir koji smo dugo tražili.