Mirsada 53 godine. Zivim u Holandiji 34 godine, ali srce me i dalje vuce nasim krajevima, moja deca me mole da ne ostarim sama

Zovem se Mirsada, imam 53 godine i rodom sam iz Novog Pazara. Već 34 godine živim u Holandiji i za sve to vreme izgradila sam svoj život daleko od mesta iz kojeg sam potekla. Navikla sam se na život ovde, na posao, obaveze i svoju svakodnevicu, ali koliko god čovek bio jak i samostalan, dođu godine kada počne drugačije da gleda na samoću. Ja sam već punih 11 godina razvedena i dugo sam govorila sebi da mi niko ne treba. Danas više nisam toliko sigurna u to.

Za ovih 11 godina mnogo toga se promenilo. Moja deca su odrasla, sin i ćerka imaju svoje živote, a ja sam prošle godine postala i tri puta baka. To je nešto što me je posebno promenilo. Kada gledam svoju decu i unučiće, srećna sam što ih imam i zahvalna sam životu na njima. Ali moja deca često pričaju sa mnom o jednoj istoj stvari. Kažu mi: „Mama, nemoj da ti prođe život sama. Daj sebi priliku da nekoga upoznaš.“ Znam da mi to govore iz ljubavi. Žao im je da godine prolaze, a da nemam čoveka pored sebe sa kojim mogu da podelim život.

Možda sam se previše navikla da sve mogu sama. Posle razvoda sam naučila da sama rešavam probleme, sama donosim odluke i da ne očekujem ništa ni od koga. Ali postoje jutra kada shvatim da bih volela da pored sebe imam nekoga kome mogu da kažem dobro jutro. Već dve godine sam u prevremenoj penziji, nakon povrede na poslu. Sada sam dobro i zahvalna sam što je taj period iza mene, ali upravo tada sam još više shvatila koliko znači imati nekoga ko ti se javi, pita kako si i bude uz tebe kada nije sve idealno.

Danas imam svoju rutinu i iskreno, volim miran život. Svako jutro ustajem rano i oko šest sati idem u šetnju kroz park. Volim tišinu, čist vazduh i one male trenutke kada čovek može da bude sam sa svojim mislima. Ne trebaju mi klubovi, kasni izlasci i velika gužva. Više bih volela da sa nekim popijem kafu, prošetam, razgovaram o životu i da imamo svoj mir. Mislim da u ovim godinama čovek počne da ceni upravo takve stvari.

Ne tražim avanturu niti nekoga da mi popuni prazninu na nekoliko nedelja. Volela bih da upoznam ozbiljnog gospodina koji takođe želi brak i život u dvoje. Nekoga ko je prošao dovoljno toga da zna koliko vrede poštovanje, iskrenost i mir. Ne tražim savršenog muškarca, niti očekujem da neko bude bez mane. Želim normalnog čoveka koji zna šta želi i koji će biti spreman da zajedno gradimo odnos bez igara i praznih obećanja.

Meni vera i nacija nisu prepreka. Rođena sam u Novom Pazaru, živim toliko godina u Holandiji i upoznala sam ljude različitih porekla. Za mene je najvažnije da je čovek dobar čovek. Da ima dušu, da ume da poštuje ženu i da ne gleda na razlike kao na razlog da se dvoje ljudi ne upoznaju. Ako postoji poštovanje, razumevanje i iskrena želja da se dvoje ljudi upoznaju, sve ostalo može da se dogovori.

Sledeće nedelje dolazim dole i možda je baš to razlog zbog kojeg sam odlučila da ovo napišem. Ne znam šta će se dogoditi, niti želim da bilo šta unapred očekujem. Ali volela bih da mi se javi neko ozbiljan, slobodan i normalan, neko ko bi želeo da sednemo na kafu i upoznamo se bez velikih obećanja. Možda samo jedan razgovor bude dovoljan da shvatimo da imamo nešto zajedničko.

Imam 53 godine, tri puta sam baka, 34 godine sam provela u Holandiji i iza sebe imam 11 godina samoće. Ne mogu da vratim vreme i ne želim da žalim za onim što je prošlo. Samo želim da ono što dolazi bude lepše. Ako si ozbiljan gospodin i tražiš ženu sa kojom možeš da deliš mir, razgovor, šetnje i život u dvoje, javi mi se. Možda baš sada, posle svih ovih godina, dođe vreme da i Mirsada ima nekoga kome će se radovati. ❤️ Mirsada, 53 godine