Romkinja sam, imam 43 godine zivim u Bec. Imam svoj stan, svoj posao i svoj mir. Posle toliko razocaranja nisam odustala od ljubavi
Zovem se Sabina, imam 43 godine i Romkinja sam iz Beča. Već godinama živim i radim u Austriji i mogu da kažem da sam uspela da napravim život na koji sam ponosna. Radim, brinem o sebi i imam svoj mir. Čovek bi možda pomislio da mi ništa ne nedostaje, ali istina je potpuno drugačija. Kada se uveče zatvore vrata stana i ostanem sama sa svojim mislima, shvatim koliko mi zapravo nedostaje neko kome mogu da kažem kako mi je prošao dan.
Godinama sam verovala da će se prava ljubav pojaviti onda kada najmanje budem očekivala. Upoznavala sam muškarce, razgovarala, davala prilike, ali sam često imala osećaj da ih više zanima moj život u Austriji nego ja kao žena. Neki su prvo pitali gde radim, kako živim i šta imam, a tek onda pokušavali da saznaju nešto o meni. To ume jako da zaboli. Jer čoveku ne treba neko ko će voleti njegovu sigurnost, već neko ko će voleti njegovo srce.
Ono što mi danas najviše nedostaje
Iako živim u Beču i imam sve ono što mi je potrebno za normalan život, ne mogu da kupim ono što mi najviše nedostaje – bliskost. Nedostaje mi razgovor koji traje do kasno, zajednička kafa, spontani odlazak negde, zagrljaj posle teškog dana i osećaj da postoji neko kome sam važna. Novac može da olakša život, ali ne može da zameni čoveka koji te iskreno pita: „Kako si danas?“
Ponekad mi nedostaju i naš jezik, naši ljudi i ono posebno razumevanje koje ne mora mnogo da se objašnjava. Živim u Austriji, ali deo mene je i dalje vezan za naše krajeve, naše običaje i način na koji ljudi umeju da sede, razgovaraju i dele obične životne trenutke. Možda baš zato sve više osećam da bih volela da upoznam nekoga sa naših prostora.
Šta danas tražim
Ne tražim bogatog muškarca, niti nekoga ko će mi obećavati život iz bajke. Ne tražim ni mlađeg gospodina koji će juriti samo avanturu. Želim zrelog, poštenog i ozbiljnog čoveka koji će želeti mene, a ne ono što misli da mogu da mu pružim. Važno mi je da ima svoje dostojanstvo, svoje vrednosti i da zna šta znači poštovati ženu.
Romkinja sam i nikada nisam želela da krijem ko sam. Možda će nekome to biti važno, ali meni je mnogo važnije kakav je čovek. Ne gledam naciju, poreklo ni materijalno stanje. Gledam karakter, ponašanje i ono što čovek nosi u sebi. Ako postoji muškarac koji ume da voli iskreno, da bude oslonac i da zajedno sa ženom gradi miran život, volela bih da ga upoznam.
Ne želim više veze u kojima moram da se pitam da li me neko voli zbog mene ili zbog onoga što imam. Želim da pored sebe imam čoveka kome neće biti važno koliko zarađujem, gde živim i šta posedujem. Želim da mu budem važna kao Sabina – žena od 43 godine koja ima svoje mane, svoje vrline, svoje snove i veliko srce.
Ako si ozbiljan muškarac sa naših prostora i tražiš isto što i ja, javi mi se. Napiši mi nešto o sebi, o svom životu i o tome šta tražiš. Ne obećavam bajku preko noći, ali mogu da obećam iskren razgovor i priliku da se upoznamo bez glume i bez skrivenih namera. Možda upravo jedno obično „zdravo“ bude početak nečega što oboje dugo čekamo. Sabina, 43 godine, Beč
