Ja sam Danijela, 48 godina, razvedena i spremna za ozbiljno upoznavanje. Sedam godina nisam pustila nikoga blizu sebe, mislim da je vreme da nekome dam sansu
Zovem se Danijela, imam 48 godina i već punih sedam godina sam razvedena. Nekada sam mislila da će moj brak trajati zauvek, da ćemo zajedno dočekati godine koje dolaze i jednog dana se samo nasmejati svemu što smo prošli. Ali život je imao drugačiji plan. On je otišao sa mlađom ženom, a ja sam ostala sama sa svojim mislima, svojim bolom i pitanjem koje sam dugo postavljala sebi – kako posle svega ponovo verovati nekome?
Imam dve ćerke iz prvog braka i one su moj najveći ponos. Pre dve godine postala sam i baka, i taj trenutak mi je doneo posebnu sreću koju je teško opisati. Kada gledam svoju porodicu, srce mi je puno, ali istovremeno sam shvatila da i žena koja je majka i baka i dalje ima pravo da želi nekoga za sebe. Imam 48 godina, još uvek volim život, volim da se nasmejem, da podelim lepe trenutke sa nekim i da znam da negde postoji čovek kome sam važna.
Živim i radim u Norveškoj, gde sam godinama gradila svoj život i naučila da se oslanjam na sebe. Navikla sam da budem jaka, da rešavam probleme sama i da ne očekujem mnogo od drugih. Ali koliko god žena bila samostalna, postoje večeri kada joj nedostaje samo jedna obična stvar – nečije prisustvo. Neko kome možeš da kažeš kako ti je prošao dan, sa kim možeš da popiješ kafu, da se nasmeješ ili jednostavno ćutiš, a da se ipak ne osećaš sama.
Imam i svoj stan u Kotoru, u Crnoj Gori, gde volim da provodim leto. Trenutno sam već dve nedelje ovde i možda me baš ovaj pogled na more, mirniji dani i malo više vremena za razmišljanje teraju da sebi konačno priznam nešto što sam godinama gurala u stranu – nedostaje mi neko moj. Lepo je imati stan, posao, porodicu i svoj mir, ali sve to nekada poželiš da podeliš sa čovekom koji će biti tu zato što želi, a ne zato što mora.
Sedam godina nisam želela da se upuštam u ozbiljnu priču. Posle razvoda sam izgubila mnogo poverenja i dugo sam govorila sebi da mi muškarac više nije potreban. Ali godine prolaze i čovek počne drugačije da gleda na život. Danas više ne želim igre, prazne poruke i obećanja koja nestanu posle nekoliko dana. Želim ozbiljnog, slobodnog i zrelog gospodina koji zna šta želi i koji je spreman za pravo upoznavanje.
Ne tražim savršenog muškarca, bogatstvo niti bajku. Tražim čoveka koji ima dušu, poštovanje i iskrene namere. Volela bih da se prvo upoznamo kroz razgovor, da vidimo da li možemo normalno da pričamo i da li među nama postoji ona posebna bliskost. Ako se rodi poverenje i emocija, volela bih da to preraste u ozbiljnu vezu, a možda jednog dana i brak. Za mene ljubav sa 48 godina nije ništa manje vredna nego kada sam imala 20 – možda je čak i iskrenija, jer danas tačno znam šta želim, ali i šta više ne želim da dozvolim u svom životu.
Ako si ozbiljan gospodin, slobodan i želiš ženu koja je prošla kroz razočaranje, ali nije izgubila sposobnost da voli, možda vredi da mi se javiš. Nije važno gde živiš ako postoji prava želja da se dvoje ljudi upoznaju i vide da li mogu zajedno da naprave nešto lepo. Možda baš sada, dok provodim leto u svom Kotoru, negde postoji muškarac koji takođe misli da mu život više ne treba prolaziti potpuno sam. Ja sam Danijela, imam 48 godina, majka sam dve ćerke, baka već dve godine i žena koja je posle sedam godina samoće spremna da jednom ozbiljnom čoveku ponovo otvori vrata svog života. Možda je dovoljno samo jedno iskreno „zdravo“ da počne nešto što niko od nas nije očekivao. Danijela, 48 godina
