Zovem se Zorica, imam 43 godine i živim u Kruševac, u Srbija.
I da…
razvedena sam već 7 godina.
„Zar me niko neće jer sam bila udata?“
Ponekad se stvarno zapitam:
da li danas žena koja je bila udata više nikome ne vredi?
Kao da ljudi odmah gledaju prošlost, a ne srce.
A ja sam samo žena koja želi ono najnormalnije —
nekoga svog.
„Nije me sramota da kažem istinu“
Nije me sramota da priznam:
treba mi neko pored mene.
Ne neko za jednu noć.
Ne neko da me iskoristi pa nestane.
Dosta mi je praznih priča.
„Tražim muža, ne avanturu“
Tražim ozbiljnog muškarca za brak u dvoje.
Emotivnog gospodina.
Nekoga ko zna šta znači zajedništvo, poštovanje i mir.
Nekoga ko želi ženu pored sebe, a ne prolaznu zabavu.
„Borim se sama“
Nemam svoj stan.
Radim, imam posao i pošteno zarađujem.
Plaćam kiriju i guram kroz život sama.
I ne stidim se toga.
Ali iskren
volela bih da imam nekoga sa kim bih zajedno gradila život.
„Nije mi važno selo ili grad“
Ne tražim luksuz.
Nebitno mi je da li je grad ili selo.
Bitno mi je da čovek ima svoj mir, svoj dom i ozbiljne namere.
Jer i ja želim isto.
„Samo želim da budem nekome važna“
U ovim godinama ne tražim bajke.
Tražim da nekome budem važna.
Da imam kome da skuvam kafu.
Da imam s kim da podelim dan.
Da ne ležem i ne budim se sama.
„Ako postojiš… javi se“
Ako si muškarac koji želi pravu ženu, a ne igru…
Ako ti ne smeta što iza mene postoji brak…
javi se.
Možda dvoje usamljenih ljudi mogu zajedno pronaći ono što im je falilo celog života.