Zovem se Jelena, imam 36 godina i živim u Prokuplje, u Srbija.
Ja sam Romkinja.
I kroz život sam mnogo puta osetila kako je kada te ljudi gledaju drugačije.
„Udovica sam“
Iza mene je težak život.
Ostala sam sama.
Udovica sam.
I od tada guram kroz život kako znam i umem.
„Svi me izbegavaju jer sam Romkinja“
To najviše boli.
Kada neko ne vidi kakav si čovek…
nego samo poreklo.
Mnogi me izbegavaju.
Kao da nemam osećanja.
Kao da nemam srce.
A istina je potpuno drugačija.
„I ja imam dušu“
I ja želim da volim.
I ja želim da budem voljena.
Želim porodicu.
Toplinu doma.
Nekoga svog.
Jer sam i ja samo žena kojoj nedostaje pažnja i ljubav.
„Radim i borim se“
Radim u marketu.
Pošten posao, pošten život.
Podstanar sam i nemam svoj stan.
Ali se ne žalim.
Borim se sama svaki dan.
„Tražim ozbiljnog muškarca“
Ne tražim avanture.
Ne tražim nekoga da me iskoristi.
Tražim ozbiljnog gospodina za upoznavanje i život u dvoje.
Nekoga kome neće biti važno koje sam nacije, već kakva sam osoba.
„Ako postoji čovek bez predrasuda…“
Ako postoji muškarac koji zna da gleda srcem…
Ako želi iskrenu, emotivnu i poštenu ženu…
neka mi se javi.
Možda baš dvoje ljudi koji su prošli mnogo mogu zajedno pronaći sreću.