Zovem se Jelena, imam 36 godina i živim u Prokuplje, u Srbija.

Ja sam Romkinja.

I kroz život sam mnogo puta osetila kako je kada te ljudi gledaju drugačije.

„Udovica sam“
Iza mene je težak život.

Ostala sam sama.

Udovica sam.

I od tada guram kroz život kako znam i umem.

„Svi me izbegavaju jer sam Romkinja“
To najviše boli.

Kada neko ne vidi kakav si čovek…
nego samo poreklo.

Mnogi me izbegavaju.

Kao da nemam osećanja.
Kao da nemam srce.

A istina je potpuno drugačija.

„I ja imam dušu“
I ja želim da volim.
I ja želim da budem voljena.

Želim porodicu.
Toplinu doma.
Nekoga svog.

Jer sam i ja samo žena kojoj nedostaje pažnja i ljubav.

„Radim i borim se“
Radim u marketu.

Pošten posao, pošten život.

Podstanar sam i nemam svoj stan.

Ali se ne žalim.

Borim se sama svaki dan.

„Tražim ozbiljnog muškarca“
Ne tražim avanture.

Ne tražim nekoga da me iskoristi.

Tražim ozbiljnog gospodina za upoznavanje i život u dvoje.

Nekoga kome neće biti važno koje sam nacije, već kakva sam osoba.

„Ako postoji čovek bez predrasuda…“
Ako postoji muškarac koji zna da gleda srcem…

Ako želi iskrenu, emotivnu i poštenu ženu…

neka mi se javi.

Možda baš dvoje ljudi koji su prošli mnogo mogu zajedno pronaći sreću.