Zovem se Marija, imam 43 godine.
Rođena sam u Sarajevo, ali me je život naterao da odem.
Rat nije birao.
Rat nam je uzeo mir, dom, sigurnost… i mladost.
Neke ljude je odveo daleko.
Neke je slomio zauvek.
A mene je naučio koliko čovek malo treba da izgubi sve.
„Danas živim u Smederevu“
Trenutno živim u Smederevo, u Srbija.
Ovde sam pokušala da krenem ispočetka.
Radim u jednom butiku.
Pošteno radim, pošteno živim.
Ne tražim ničije.
„Nikad se nisam udala“
Život je prolazio.
Dok su drugi gradili porodice, ja sam gradila sebe iz pepela.
Nikad se nisam udala.
Nekada nije bilo vremena.
Nekada nije bilo pravog čoveka.
A nekada sam jednostavno previše verovala pogrešnima.
„Najviše me boli strah da budem iskorišćena“
Danas imam 43 godine.
I dalje verujem u ljubav.
Ali iskreno…
plašim se ljudi koji gledaju korist.
Plašim se muškaraca koji dođu samo da uzmu, pa odu.
Ne želim da budem ničija prolazna stanica.
„Ne tražim bogatstvo — tražim sigurnost srca“
Ne zanima me ko koliko ima.
Ne zanima me auto, novac ni lažni sjaj.
Tražim ozbiljnog gospodina.
Čoveka koji zna šta znači poštovanje.
Koji ne igra igrice.
Koji ne odlazi kada postane teško.
„I ja zaslužujem nekoga svog“
Rat mi je mnogo uzeo.
Ali nije uspeo da mi uzme veru da negde postoji neko dobar.
I ja zaslužujem ruku kad mi je teško.
Zagrljaj kad ćutim.
Čoveka koji ostaje.
„Ozbiljni neka se jave“
Ako postoji muškarac koji ne traži prolazno…
Ako postoji neko ko želi ženu sa srcem, a ne korist…
javi se.
Možda dvoje ljudi koji su mnogo izgubili mogu zajedno konačno nešto pravo da dobiju.