Ja sam Ljiljana, imam 55 godina i vec duze vreme sam sama. Razvela sam se nakon braka koji nije doneo ono sto sam ocekivala. Mnogo sam dala, mnogo trpela, ali kad ljubav nestane i kad nema postovanja, bolje je otici nego ziveti u lazima. Tako sam i ja zatvorila jedno poglavlje, ali od tada sam ostala usamljena.

Dugo sam mislila da ce mi biti dovoljno to sto imam svoj mir, ali covek shvati da mir bez topline i drustva postaje praznina. Nedostaje mi neko da mi kaze lepu rec, da me zagrli, da zajedno popijemo kafu ili prosetamo. Neko s kim cu deliti i radost i tugu, i obicne dane koji postanu lepsi kad nisi sam.

Ne trazim bogatstvo, ni luksuz. Ne trebaju mi prazne price. Zelim postenog i ozbiljnog muskarca, nekoga ko zna da ceni zenu, da je podrzi i da bude oslonac. Imam jos puno ljubavi da dam i ne zelim da je cuvam za sebe. Zelim da je podelim sa nekim ko ce to znati da uzvrati.

Ako si covek koji jos veruje u ljubav, ako i ti mislis da godine nisu prepreka, mozda sam ja prava za tebe. Mozda bas ova prica moze da bude pocetak neceg novog.