Zovem se Nina, imam 45 godina i dolazim iz Republika Srpska.
Jednom sam imala život tamo.
Ali sam odlučila da odem.
„Otišla sam zbog ljudi“
Nije me oteralo siromaštvo.
Nije me oterao život.
Oterali su me ljudi.
Previše osuda.
Previše gledanja u tuđi život.
Premalo razumevanja.
Kao da su svi gledali mene, a niko sebe.
I zato sam otišla.
„U Srbiji sam pronašla mir“
Danas živim u Srbija.
Ovde sam pronašla ono što mi je najviše trebalo — mir.
Niko me ne pita previše.
Niko me ne osuđuje.
Mogu da živim svoj život kako želim.
„Ali samoca je počela da me sustiže“
I koliko god da je mir lep…
postoji nešto što nedostaje.
Neko pored mene.
Jer tišina ume da bude najteža kada nemaš s kim da je podeliš.
„Bila sam udata“
Iza mene je jedan brak.
Nemam dece.
I to je nešto što nosim u sebi.
Ali verujem da i bez toga žena može da pruži ljubav i toplinu.
„Radim i živim pošteno“
Radim u marketu.
Zarađujem za sebe.
Nemam svoj stan — živim kao podstanar i plaćam kiriju.
Ali sve što imam je pošteno.
I ne stidim se toga.
„Ne tražim luksuz“
Nije mi važno da li je selo ili grad.
Nije mi važno koliko neko ima.
Važno mi je kakav je čovek.
Tražim ozbiljnog muškarca za život u dvoje.
Nekoga ko želi mir, poštovanje i iskren odnos.
„Ako postojiš… javi se“
Možda negde postoji muškarac koji isto traži jednostavan život i jednu dobru ženu.
Ako postojiš…
javi se.
Možda dvoje ljudi koji su prošli mnogo mogu zajedno pronaći ono što im nedostaje.