Ja sam Suzana, Romkinja iz Crna Gora.
Imam 43 godine.
I iza mene je život koji me je naučio da ništa ne dolazi lako.
„Godinama sam živela u Belgiji“
Veliki deo života provela sam u Belgija.
Mislila sam da tamo gradim budućnost.
Mislila sam da imam brak i sigurnost.
Ali iza zatvorenih vrata bila je sasvim druga priča.
„Imala sam težak brak“
Bivši muž je bio strašno ljubomoran.
Pio je.
Svađe, nervoza i pritisak postali su svakodnevica.
Dugo sam ćutala i trpela.
A onda sam jednog dana rekla sebi:
„Dosta.“
„Razvela sam se i vratila u Crnu Goru“
Posle razvoda vratila sam se u svoju zemlju.
Počela sam ispočetka.
Radim u marketu, plaćam stan i sama se borim kroz život.
I znate šta?
Sve može kada čovek hoće.
„Samoća ume da zaboli“
Spolja delujem jaka.
I jesam.
Ali kada se uveče vrata zatvore…
shvatim koliko nedostaje neko svoj.
Neko normalan.
Neko kome nije bitno ko si i odakle si.
„Romkinja sam, ali imam srce“
Mnogi prvo vide naciju.
A retko ko vidi čoveka.
Ja nikada nisam gledala ko je koje vere ili porekla.
Za mene je važno samo da si dobar čovek.
„Mlađi neka me zaobiđu“
Iskreno da kažem —
mlađi muškarci neka mi se ne javljaju.
Dosta mi je onih koji misle samo kako da iskoriste i nestanu.
Tražim ozbiljnog muškarca za život u dvoje.
Nekoga ko zna šta želi.
„Možda negde postoji čovek za mene“
Ne tražim luksuz.
Ne tražim savršenstvo.
Tražim mir, poštovanje i iskrenu ljubav.
Ako postoji muškarac koji ne gleda naciju nego srce…
neka mi se javi.