Ja sam Mira, imam 54 godine i vec nekoliko godina sam udovica. Moj muz je bio moja snaga i oslonac, a kad sam ga izgubila, izgubila sam i deo sebe. Ljudi kazu da vreme leci rane, ali istina je da rana od gubitka nikad potpuno ne zaraste. Samo naucis da zivis s njom.

Dugo sam mislila da ce mi biti dovoljno sto imam porodicu i prijatelje, ali kad se vrata kuce zatvore, tisina postaje nepodnosljiva. Najteze mi padaju nocne sate, kada ostanem sama sa svojim mislima i uspomenama. Tada shvatim koliko mi nedostaje neciji zagrljaj, necija rec, toplina koja ti da snagu da izdrzis svaki novi dan.

Ne trazim savrsenstvo, ne trazim bajku. Zelim normalnog, mirnog i postenog muskarca kome ce biti stalo, kome nece biti tesko da pokaze paznju i ko zna da zivot posle pedesete moze da bude lep ako imas s kim da ga delis.

Ako i ti ne zelis da budes sam, ako verujes da ljubav nije rezervisana samo za mladost – mozda smo jedno za drugo. Ja jos uvek imam puno ljubavi da dam i necu da ostatak zivota provedem u tisini.