Zovem se Miljana. Imam 43 godine. Bila sam udata… dugo. Dala sam sebe, vreme, ljubav, ali nisam dobila ono sto svaka zena zasluzuje — paznju, postovanje i osecanje da sam nekome stvarno vazna.
Razveli smo se pre par godina. Isprva sam mislila da ce mi prijati mir. Ali to nije mir — to je samo tuga koja cuti sa mnom svako vece.
Nema vise ko da me pita jesam li umorna, jesam li gladna, kako mi je prosao dan. I nije stvar u muskarcu — vec u onom osecaju da te neko voli i da si nekome bitna.
Ja nisam zena koja trazi savrsenstvo. Samo zelim nekog svog.
Nekog kome mogu da kazem sve, da mu skuvam kafu, da se oslonim, da se smejem. Da osetim toplinu pogleda, snagu ruke, reci koje nisu prazne.
Ako ti ova moja iskrena recenica dotakne srce… ne budi kao svi ostali.
Javi se. Ja sam spremna da poklonim ljubav — ako je neko konacno spreman da je primi i cuva.
DODAJ ME NA → PROFIL
Leave a Reply