Zovem se Milena, imam 41 godinu i iza mene je jedan brak koji me vise slomio nego sto me izgradio. Bila sam verna, strpljiva, nadala se da ce se stvari promeniti. Cutala sam previse, prastala ono sto nije trebalo, i godinama gubila sebe da bih sacuvala nesto sto je odavno prestalo da postoji.

Na kraju sam shvatila da zivot ne ceka da mi shvatimo sta zasluzujemo – on prolazi. I kad sam skupila hrabrost, rekla sam sebi: bolje da budem sama nego pored nekog ko me ne vidi, ne cuje, ne postuje.

Od tada zivim svoj mir, ali u tom miru fali nesto vazno – neko moj. Neko s kim mogu da podelim jutro i vece, smeh i tisinu, setnju i kafu, plan i trenutak. Ne trazim bajku. Trudim se da budem realna, ali verujem da svako ima pravo da se nada ljubavi – pa i ja, koja sam vec jednom pogresila.

Zelim muskarca koji zna da je zrela zena prednost, a ne problem. Koji ne bezi od emocije, od bliskosti, od odgovornosti. Zelim partnera s kojim cu uzivati u svakodnevnim stvarima – da budemo zajedno jer hocemo, a ne jer moramo.

Ako si covek koji zna da cuva ono sto ima, koji voli zivot, ali mu fali neko da ga deli – mozda sam ja ona koju trazis. Ne obecavam da ce biti lako, ali obecavam da ce biti iskreno. A to danas vredi vise od svega.

JAVI MI SE NA → PROFIL