Zovem se Kata. Imam 52 godine. Razvela sam se davno, kad sam shvatila da je gore biti sam pored nekog, nego stvarno sam. Tad sam mislila da ce novo poglavlje doci brzo… ali nije. Prosle su godine, dani su prolazili, a ja sam ostajala sama.

Navikla sam da se snalazim. I da ne pitam. I da ne gnjavim nikog svojim emocijama. A onda dodje vece, pa tišina. Pa shvatis da niko ne zna da te nema. I da to vise niko ni ne pita.

Ne trazim cudesa. Ni princeve. Samo covjeka koji zna da cuti sa mnom. Da me pozove bez posebnog razloga. Da kaze “tu sam”. I da misli to.

Ako postoji neko kome fali iskren razgovor, malo mira, i neko da te doceka kad dodjes kuci — mozda bi mogli da se cujemo.

Kata 💌