Zovem se Nada, imam 56 godina i u novembru punim 57. Rođena sam u Crnoj Gori, ali već dugo živim u Švajcarskoj, gde sam provela veliki deo svog života radeći, stvarajući i boreći se da jednog dana imam svoj mir. Danas sam penzionerka i mogu da kažem da sam životno obezbeđena, imam svoj mir i ne zavisim ni od koga, ali sam vremenom shvatila da ni sigurnost, ni novac, ni lepo uređen život ne mogu potpuno da zamene osećaj kada imaš nekoga svog pored sebe. Nekoga kome možeš ispričati kako ti je prošao dan, sa kim možeš popiti jutarnju kafu, otići negde na putovanje ili jednostavno sedeti u tišini, a opet ne osećati se usamljeno. Možda sam godinama govorila sebi da mi niko nije potreban, ali istina je da čovek tek kasnije shvati koliko mu znači prava bliskost.

Razvedena sam već više od 15 godina. Moj brak jednostavno nije išao onako kako sam se nadala i došlo je vreme kada smo morali da krenemo svako svojim putem. Posle razvoda nisam pokušavala ništa sa drugim muškarcima. Nisam tražila novu ljubav, nisam ulazila u veze i nisam želela da trošim vreme na prazna dopisivanja i obećanja. Potpuno sam se posvetila poslu, porodici i svakodnevnom životu, a godine su prolazile mnogo brže nego što sam očekivala. Navikla sam da budem sama i da sve rešavam sama, ali danas, posle toliko vremena, osećam da možda više ne želim da ostatak života provedem bez muškarca koji bi bio iskren, normalan i spreman da zajedno sa mnom gradi nešto lepo.

Pre tri godine doživela sam povredu na poslu i od tada sam otišla u penziju. Taj trenutak je na neki način promenio moj život, jer sam odjednom imala mnogo više vremena za razmišljanje, za sebe i za sve ono što sam godinama stavljala na poslednje mesto. U međuvremenu sam treći put postala baka i to mi je donelo ogromnu sreću i radost. Porodica mi mnogo znači i srećna sam kada vidim svoje najbliže, ali kada se svi vrate svojim obavezama, ostajem sa svojim mislima i svojim danima. Tada sam počela da razmišljam da možda nije kasno da i ja ponovo otvorim vrata nekome ko bi mogao da postane važan deo mog života.

Što se moje životne sigurnosti tiče, obezbeđena sam do kraja života i zato ne tražim muškarca zbog novca, pomoći ili bilo kakve koristi. Sve što mi je potrebno da normalno i mirno živim već imam. Ono što mi nedostaje ne može da se kupi. Volela bih da upoznam gospodina koji ima dušu, koji zna šta znači poštovanje, iskrenost i pažnja prema ženi. Ne tražim savršenog muškarca, jer ni ja nisam savršena. Tražim čoveka sa kojim mogu normalno da razgovaram, da se nasmejem, da podelim svoje misli i da polako izgradimo poverenje. Za mene je danas mnogo važnije kakav je neko čovek nego šta ima i koliko novca poseduje.

Ne zanimaju me avanture, površna dopisivanja niti prazna obećanja. Ako se javljaš samo da skratiš vreme ili da se igraš tuđim emocijama, onda nisam žena za tebe. Volela bih da mi se javi ozbiljan, slobodan i zreo gospodin koji zaista želi upoznavanje i koji je spreman da prvo razgovaramo, upoznamo jedno drugo i vidimo da li među nama postoji ona posebna bliskost. Možda iz jednog običnog razgovora nastane lepo prijateljstvo, možda ljubav, a možda jednostavno pronađemo osobu uz koju će život biti topliji i lepši. Posle 15 godina samoće spremna sam da dam šansu nekome ko će to zaista znati da ceni.

Ako si iskren čovek, imaš dušu, znaš šta želiš od života i želiš da upoznaš ženu koja je prošla mnogo toga, ali nije izgubila veru da je lepo ponovo nekoga pustiti u svoj život, slobodno mi se javi. Napiši mi nešto o sebi, o svom životu i o tome šta tražiš. Ne obećavam bajku niti savršen život, ali mogu da ponudim iskrenost, toplinu, razumevanje i ženu koja je konačno spremna da posle mnogo godina nekome ponovo otvori svoje srce. Možda baš negde postoji gospodin koji, kao i ja, ima sređen život, ali mu ipak nedostaje jedna osoba sa kojom bi sve bilo lepše. Nada, 56 godina