Imam 49 godina i zovem se Dusica. Vec pet godina zivim sama, nakon razvoda koji me je pogodio vise nego sto sam tada htela da priznam. U pocetku sam mislila da ce mi samoca prijati, da cu imati svoj mir, da cu se navici. Ali sto vise vreme prolazi, sve vise shvatam da covek nije stvoren da bude sam.

Zivim u svom stanu, uredno, sredjeno, mirno. Imam svoj posao, svoj ritam, ali kad se vrata zatvore – ostaje tisina. A tisina zna da bude najteza. Nekada mi se cini da bih dala sve samo da cujem neciji glas uvece, da neko pita jesam li dobro, da me zagrli kad mi je najteze.

Ne trazim bajku, ne trazim savrsenog muskarca. Zelim nekoga normalnog, postenog i iskrenog. Nekoga ko zna da zivot u dvoje znaci podrsku, paznju i zajednicke trenutke.

Godine nisu prepreka za ljubav. Ako si covek koji je usamljen kao ja, ako ti nedostaje toplina i iskren razgovor – mozda je ovo prilika da se pronadjemo.

DODAJ ME NA → PROFIL