Zovem se Dunja, imam 48 godina.

Udala sam se mlada.
Kao i mnoge žene, verovala sam da je to ljubav za ceo život, da ćemo zajedno graditi dom i ostariti jedno pored drugog.

Iz tog braka imam dve ćerke, danas su obe udate i imaju svoj život. Kao majka sam ponosna na njih, jer znam da sam ih izvela na pravi put.

Ali kada deca odu…
kuća ostane tiha.

Razvedena sam već neko vreme i naučila sam da živim sama.
Danas živim u Belgiji, radim, imam svoj život i sve što mi je potrebno.

Preko leta odlazim u svoju kuću u Kotoru na primorju.
Tamo je mir, more, sunce… sve ono što bi trebalo da čoveka učini srećnim.

Ali istina je…

nije isto kada si sam.

Možeš imati sve – i krov nad glavom i lep pogled i stabilan život – ali ako nemaš nekoga pored sebe, nešto uvek nedostaje.

Najteže je kada želiš da podeliš trenutak…
a nemaš sa kim.

Godine su me naučile mnogo toga.
Naučile su me da ne tražim savršenstvo, nego ono što je stvarno.

Zato danas otvoreno kažem:

Tražim gospodina za brak u dvoje.

Ne tražim avanture, ne tražim prolazne priče.

Tražim ozbiljnog muškarca, nekoga ko želi miran život, razgovor, poštovanje i partnerku uz sebe.

Nekoga sa kim mogu popiti kafu ujutru, prošetati pored mora leti, ili jednostavno sedeti zajedno i znati da nisam sama.

Nije mi važno gde ćemo živeti –
u gradu, na moru ili bilo gde.

Važno mi je samo da smo zajedno.

Ja sam Dunja, 48 godina, žena koja je prošla kroz život, podigla decu i sada želi nešto za sebe.

Ne tražim mnogo…
samo jednog dobrog čoveka sa kojim mogu da nastavim život.

Možda je baš sada pročitao ove redove.