Ja sam Dragana, imam 48 godina i radim u apoteci već skoro dvadeset godina. Pomogla sam hiljadama ljudi, ali sve češće pomislim – nema lijeka za samoću.

Razvedena sam. Moj brak je propao kad sam shvatila da više razgovaram s mušterijama nego sa sopstvenim mužem. I ne krivim nikog. Neki ljudi jednostavno prestanu da budu tim, a život ide dalje. Samo što je teško kad dođeš kući, skineš mantil i shvatiš da nema kome da kažeš „kako ti je prošao dan“.

Ne tražim bajku, ni savršenog muškarca. Samo normalnog, zrelog čoveka koji zna šta znači žena. Da ne glumi gospodina, da zna da voli bez foliranja. Da me ne gleda kao „onu iz apoteke“, već kao ženu koja još ima dušu i srce puno topline.

Kažu da u ovim godinama žene traže sigurnost. Ja tražim iskrenost. Sve ostalo mogu sama.