Zovem se Jasmina, imam 42 godine i dolazim iz Novog Sada. Nikada se nisam udavala i iskreno, dugo sam mislila da za brak i porodicu uvek ima vremena. Govorila sam sebi da će se jednog dana pojaviti čovek sa kojim ću poželeti da provedem život, da ne treba ništa forsirati i da će sve doći u svoje vreme. Međutim, godine prolaze mnogo brže nego što čovek očekuje. Danas, kada pogledam iza sebe, shvatam da sam možda previše puta rekla „ima vremena“, a sada osećam da je došao trenutak da ozbiljno razmislim o tome šta želim od svog života.

Živim jednostavno i ne tražim mnogo. Bavim se pravljenjem kolača, što je posao koji sam vremenom zavolela i koji mi danas predstavlja i zadovoljstvo i izvor prihoda. Pravim različite kolače i torte, a nekoliko restorana u Novom Sadu redovno uzima moje proizvode. Nije to neki veliki biznis, niti sam ikada sanjala o ogromnom novcu. Dovoljno mi je da svojim radom mogu pristojno da živim, da imam svoj mir i da znam da ono što imam nisam dobila od nekoga, već sam sama svojim rukama stvarala.

Možda će neko pomisliti da je čudno što žena sa 42 godine nikada nije bila udata. I sama sam se mnogo puta pitala zašto je moj život tako ispao. Imala sam poznanstva, bilo je muškaraca koji su mi se udvarali, ali nikada nisam upoznala čoveka za kojeg bih iskreno mogla da kažem: „Sa ovim čovekom želim da provedem ostatak života.“ Nisam želela da ulazim u brak samo zato što je društvo očekivalo da se udam. Nisam želela da budem nečija žena samo na papiru. Želela sam ljubav, poštovanje i čoveka kojem ću moći da verujem.

Danas znam da mi nije potreban savršen muškarac. Potreban mi je gospodin koji zna šta znači porodica. Čovek kojem nisu najvažniji izlasci, kafane, društvo i provod do jutra, već dom u koji se vraća sa osmehom. Volela bih da imam nekoga sa kim mogu da popijem jutarnju kafu, da zajedno pravimo planove, da razgovaramo kada nam je teško i da se radujemo kada nam je lepo. Nekoga ko će biti tu i kada nije sve idealno, jer verujem da se pravi brak upravo tada pokazuje.

Ne tražim luksuzan život, skupe automobile ni muškarca koji će mi nešto kupovati. Ja radim i znam da se borim za sebe. Ono što tražim jeste zajednički život u dvoje, toplina doma i osećaj da imam svog čoveka pored sebe. Volela bih jednog dana da se probudim i znam da postoji neko kome mogu da kažem sve što mi je na duši. Nekoga ko će mene gledati kao svoju porodicu, a kome ću i ja biti oslonac u svemu.

Možda sam nekada bila previše opuštena i mislila da će ljubav doći sama od sebe. Danas više ne razmišljam tako. Vreme prolazi, a čovek tek sa godinama shvati da nije najvažnije koliko je novca zaradio ili koliko je ljudi upoznao, već sa kim može da podeli svoj život. Meni ne treba sto ljudi oko mene. Dovoljan mi je jedan pravi čovek, ako je iskren i ako zaista želi da zajedno gradimo nešto što će trajati.

Volela bih da upoznam slobodnog, ozbiljnog i emotivno zrelog muškarca koji razmišlja o braku, porodici i zajedničkom životu. Ako ti je porodica zaista na prvom mestu, ako ne tražiš avanturu i prolaznu vezu i ako ti je lepše provesti veče kod kuće sa svojom ženom nego juriti svaki vikend po izlascima, možda bismo imali o čemu da razgovaramo. Ne očekujem da sve bude savršeno od prvog dana. Dovoljno je da postoji iskren razgovor, poštovanje i želja da se upoznamo.

Ja sam Jasmina, imam 42 godine, živim u Novom Sadu, pravim kolače, radim koliko mogu i trudim se da budem zadovoljna svojim životom. Ali iskreno, volela bih da jednog dana imam kome da napravim kolač ne samo za goste i restorane, nego za svog čoveka, svog muža i svoju porodicu. Možda sam dugo mislila da imam vremena. Danas znam da vreme ne čeka nikoga. Zato sam spremna da otvorim vrata svog života muškarcu koji želi isto što i ja – mir, ljubav, brak, porodicu i život u dvoje.

Ako si takav gospodin, javi mi se. Napiši mi nešto o sebi i reci mi da li i ti veruješ da je najlepše kada čovek ima nekoga svog uz sebe. Možda je baš ovaj jedan razgovor početak priče koju smo oboje dugo čekali.

Jasmina, 42 godine, Novi Sad