Zovem se Milica, imam 41 godinu i rođena sam u Beču. Ovde sam provela gotovo ceo svoj život, radim, imam svoj stan i naučila sam da se sama borim kroz život. Na prvi pogled možda imam sve što je potrebno za miran život, ali jedna stvar mi ipak nedostaje – neko sa kim bih mogla da podelim sve ono lepo i teško što život donosi.

Iza mene je jedan brak koji se, nažalost, nije završio onako kako sam zamišljala. Moj bivši muž je bio poreklom iz Konga. Verovala sam da ljubav ne poznaje granice i da je najvažnije kakav je čovek, a ne odakle dolazi. Međutim, naš odnos jednostavno nije funkcionisao i pre četiri godine smo se razveli.

Od tada sam sama.

U početku sam mislila da će mi samoća prijati. Govorila sam sebi da mi niko ne treba, da imam posao, svoj stan i dovoljno obaveza da mi dani budu ispunjeni. I zaista, čovek se navikne na mnogo toga.

Navikne se da sam ide na posao.

Navikne se da sam donosi odluke.

Navikne se da sam dođe kući.

Ali ono na šta se teško navikne jeste tišina kada iza sebe zatvori vrata stana.

Danas više ne želim da se pretvaram da mi je svejedno. Volela bih da pored sebe imam čoveka sa kojim mogu da razgovaram, da se nasmejem, da popijem kafu i da znam da nisam sama.

Radim kao čistačica i nikada me nije bilo sramota toga. Pošten posao je pošten posao. Svojim radom zarađujem i zadovoljna sam što imam svoju sigurnost. Imam svoj stan i svoj život, ali ne želim da mi to bude jedino što imam.

Posle iskustva iz prvog braka, shvatila sam da bih ovog puta volela da upoznam gospodina sa naših prostora. Ne zato što mislim da su ljudi podeljeni po naciji ili zemlji, već zato što želim nekoga sa kim delim jezik, mentalitet, običaje i pogled na život.

Ne tražim prolaznu priču.

Ne tražim nekoga da mi pravi društvo nekoliko dana pa da nestane.

Imam 41 godinu i dovoljno iskustva da znam koliko je važno da se dvoje ljudi poštuju i da budu iskreni jedno prema drugom.

Tražim ozbiljnog gospodina koji zna šta želi. Nekoga ko je spreman za normalan odnos, upoznavanje i, ako se poklopimo, zajednički život.

Ne moraš biti bogat.

Ne moraš imati savršen život.

Ne tražim savršenog muškarca.

Tražim dobrog čoveka.

Nekoga kome je važna vernost. Nekoga ko zna da razgovara kada postoji problem, umesto da okrene leđa. Nekoga ko želi da pored sebe ima ženu koja će mu biti partner, prijatelj i oslonac.

Ja imam svoj stan, svoj posao i svoj život u Beču. Ne treba mi muškarac zbog novca niti zbog toga da me izdržava. Volela bih samo da konačno imam nekoga kome mogu da kažem: „Tu sam za tebe, a znam da si i ti tu za mene.”

Četiri godine samoće su me naučile da nije najvažnije koliko čovek ima materijalno. Mnogo je važnije kome može da se obraduje kada mu zazvoni telefon.

Zato danas pravim ovaj mali korak.

Ako si slobodan, ozbiljan, sa naših prostora i želiš da upoznaš ženu koja zna šta želi, volela bih da mi se javiš.

Možemo početi sasvim jednostavno – razgovorom i kafom.

Bez velikih obećanja.

Bez glume.

Bez pritiska.

Samo iskreno upoznavanje dvoje odraslih ljudi koji možda oboje traže isto.

Milica, 41 godina, Beč. Imam svoj život, svoj posao i svoj mir… sada mi samo nedostaje neko sa kim bih taj mir mogla da podelim.