Zovem se Lidija, imam 46 godina i profesorka sam ruskog jezika iz Paraćina. Kada me ljudi upoznaju, često kažu da sam mirna, staložena i da uvek pažljivo saslušam sagovornika. Verovatno su u pravu, jer sam oduvek više volela iskren razgovor nego glasna mesta i površna poznanstva.

Iza mene je jedan brak koji je trajao dvanaest godina. Kada se završio, trebalo mi je mnogo vremena da prihvatim da život ponekad krene putem koji nismo planirali. Razvedena sam već devet godina i za sve to vreme naučila sam da živim sama, da budem samostalna i da pronađem mir u malim svakodnevnim stvarima. Ipak, postoje trenuci kada čovek shvati da ni najveća samostalnost ne može da zameni toplinu osobe kojoj možeš da kažeš kako ti je prošao dan.

Nikada nisam bila žena koja voli noćne izlaske, gužvu i buku. Mnogo više me raduje mirno veče kod kuće, knjiga, šolja čaja ili kafe i tišina na terasi posle napornog dana. U tim trenucima osećam da se život sastoji od sitnica koje često zaboravimo da cenimo.

Moj posao mi je doneo mnogo lepih trenutaka. Rad sa učenicima naučio me je strpljenju, razumevanju i tome da svaka osoba nosi svoju priču. Možda baš zbog toga danas više nego ikada verujem da su karakter, poštovanje i dobrota mnogo važniji od svega materijalnog.

Ne tražim savršenog čoveka, jer znam da savršeni ljudi ne postoje. Tražim ozbiljnog, zrelog gospodina koji želi miran i iskren odnos. Nekoga ko ume da razgovara, ko zna da poštuje partnerku i kome nije potrebno dokazivanje, već uzajamno poverenje i podrška.

Volela bih da ostatak života provedem sa osobom sa kojom će i obični dani biti posebni. Da zajedno popijemo jutarnju kafu, prošetamo kada nam se šeta, ćutimo kada reči nisu potrebne i budemo jedno drugom oslonac kroz sve što život donese.

Verujem da godine nisu prepreka za novu sreću. Naprotiv, upravo sada znam šta želim, a još važnije – znam šta više ne želim. Želim mir, poštovanje, iskrenost i čoveka koji će želeti da zajedno gradimo budućnost, bez igara i bez lažnih obećanja.

Možda najlepše životne priče ne počinju u mladosti. Ponekad počnu onda kada čovek nauči da prepozna ono što zaista vredi.