Zovem se Nevena.
I sutra punim 40 godina.
Dok mnogi slave rođendane okruženi porodicom, prijateljima i decom…
ja većinu života provodim sama.
„Ostavljena sam kao beba“
Ja sam dete doma.
Par meseci nakon rođenja ostavljena sam od strane ljudi koje bi trebalo da zovem roditeljima.
Ali iskreno…
ni sama ne znam da li ih mogu tako nazvati.
Nikada ih nisam upoznala.
Nikada nisam čula razlog.
Nikada nisam dobila odgovor zašto nisam bila dovoljna da me zadrže.
„Odustala sam da saznam istinu“
Godinama sam se pitala:
Zašto?
Šta sam skrivila kao beba?
Ali sada, pred 40. rođendan…
odustala sam.
Možda neke istine jednostavno nikada ne saznaš.
„Mislila sam da sam konačno pronašla ljubav“
Bila sam udata u Slovenija dve godine.
Verovala sam tom čoveku.
Mislila sam da sam konačno pronašla nekoga svog.
A onda sam saznala da me vara.
Ali nije me najviše ubila prevara.
Najviše me ubilo to što je odlučio da tu drugu ženu dovede u naš stan.
U naš krevet.
U naš život.
Tog dana sam spakovala stvari i vratila se u Srbija.
Sama.
„Danas nemam ništa“
Radim u marketu.
Nemam svoj stan.
Nemam auto.
Nemam nikoga svog.
Ali imam nešto što mnogi danas nemaju.
Dušu.
Imam srce koje zna da voli iskreno.
„Samo želim čoveka koji će ostati“
Ne tražim sponzora.
Ne tražim bajke.
Tražim ozbiljnog gospodina za brak.
Nekoga ko neće doći samo da me iskoristi i ode.
Molim samo bez praznih priča, bez zezanja i bez napaljenih likova koji ne znaju šta žele.
„I ja zaslužujem da budem voljena“
Možda nisam imala lako detinjstvo.
Možda nemam luksuzan život.
Ali i ja zaslužujem nekoga ko će me zagrliti i reći:
„Od sada nisi sama.“
„Ako postojiš… javi se“
Ako si muškarac koji zna šta znači bol…
Ako umeš da ceniš iskrenu i emotivnu ženu…
javi se.
Možda baš dvoje slomljenih ljudi mogu zajedno pronaći mir.