Zovem se Mirsada, imam 45 godina i dolazim iz Bar, u Crna Gora.
I dugo nosim jedno teško pitanje u sebi…
Da li za mene nema sreće samo zato što sam muslimanka?
Jer ja nikada nisam gledala ljude po veri ni naciji.
Za mene je uvek bio važan samo čovek.
„Bila sam udata 13 godina“
Provela sam 13 godina u braku.
Verovala sam u dom, u zajedništvo, u ljubav koja traje.
Ali kada nisam mogla da imam decu…
pojavila se udaljenost.
Na kraju me je ostavio.
Našao je drugu ženu.
A mene ostavio samu sa svim pitanjima i tišinom.
„Ostala sam sama“
Posle svega ostala sam sama.
Naučila sam da živim sa sobom, ali ne i da prestanem da osećam prazninu.
Najviše boli kada nemaš kome da kažeš kako ti je prošao dan.
„Nikada nisam gledala veru ni naciju“
Uvek sam verovala da su ljudi važniji od razlika.
Ali danas vidim da mnogi ne misle tako.
A ja i dalje ne želim da menjam svoje srce.
„Tražim ozbiljnog muškarca“
Ne tražim prolazne stvari.
Ne tražim igre.
Ne tražim interes.
Tražim ozbiljnog muškarca za brak u dvoje.
Nekoga ko gleda dušu, a ne etikete.
Nekoga ko ostaje i kada nije lako.
„I dalje verujem“
Iako sam prošla kroz bol…
i dalje verujem da negde postoji muškarac koji razmišlja isto kao ja.
Ako postojiš…
javi se.
Možda je vreme da dvoje ljudi koji su umorni od pogrešnih priča konačno pronađu pravu.