Zovem se Ajša, imam 37 godina i živim u Budva, u Crna Gora.
Možda će neko pročitati moje ime i odmah pomisliti nešto o meni.
Jer sam Romkinja.
I nažalost, mnogo puta sam u životu osetila da me ljudi zbog toga izbegavaju ili gledaju drugačije.
Ali ja sam pre svega žena koja ima srce, dušu i želju da voli i bude voljena.
„Mislila sam da sam pronašla sreću“
Pre nekoliko godina sam se udala i otišla da živim u Nemačka.
Verovala sam da sam pronašla čoveka sa kojim ću graditi porodicu i novi život.
Na početku je sve izgledalo lepo.
Ali posle sam shvatila da sam pogrešila.
Moj brak se pretvorio u nešto što nikada nisam mogla da zamislim.
Varao me je… i tukao me.
„Imala sam snage da odem“
Jednog dana sam shvatila da nijedna žena ne zaslužuje takav život.
Spakovala sam svoje stvari i vratila se u Budvu.
Nije bilo lako početi iz početka.
Ali bar sam znala da sam ponovo slobodna i da mogu da živim mirno.
„Radim pošteno da bih preživela“
Danas radim šta god mogu da bih živela.
Čistim apartmane i stanove.
To nije lak posao, ali je pošten posao.
Od toga živim i sama se borim kroz život.
„I ja želim nekoga pored sebe“
Iako sam mnogo toga prošla, nisam izgubila veru da negde postoji dobar čovek.
Ne tražim bogatstvo.
Ne tražim savršenstvo.
Tražim muškarca koji neće gledati ko sam, koje sam nacije ili odakle dolazim.
Samo nekoga ko će me gledati kao čoveka.
„Možda negde postoji takav muškarac“
Možda negde postoji muškarac koji zna da poštuje ženu.
Možda neko ko želi normalan život u dvoje.
Ako postoji takav čovek koji čita ovo…
javi mi se.
Možda ćemo zajedno dokazati da ljubav nema naciju ni granice.
