Zovem se Marina, imam 42 godine i razvedena sam mama. Navikla sam da budem jaka, jer nisam imala luksuz da budem slaba. Sve sam naucila sama – i da radim, i da trpim, i da guram napred kad nema ko.

Ali da budem iskrena, umorna sam od toga da uvek ja nosim sve.

Ne trazim savrsenog muskarca, ne trazim poruke bez kraja, ni nekoga ko ce se javiti pa nestati. Trazim coveka koji zna da dodje, ostane i ne pobegne kad stvari postanu ozbiljne.

Imam dete i to je deo mene. Ako ti to smeta, onda nisi za mene. Ako znas da prihvatis zenu sa prosloscu, ali i sa srcem koje jos ume da voli – onda vec imamo nesto zajednicko.

Dosta mi je muskaraca koji pricaju, a nista ne rade. Dosta mi je obecanja bez pokrica i price kako ce se javiti sutra. Ja sam zena koja ceni dela, a ne poruke.

Ako si muskarac koji zna sta hoce, koji ne bezi od odgovornosti i koji ne vidi problem u tome sto je zena vec prosla zivot – mozda bas ovo citas s razlogom.

Ne trazim igraca.
Ne trazim klinca.
Trazim coveka.

Ako mislis da si to ti, znas gde treba da kliknes.