Zovem se Danijela, imam 40 godina i razvedena sam mama. Godinama vec sve guram sama i navikla sam da ne trazim niciju pomoc. Mogu sve sto treba — posao, kuca, dete, obaveze koje se skupe u jednom danu, sve to ide preko mojih ledja i naucila sam da izdrzim.

Ali iskreno, usamljenost zna da bude teza od umora. Kad uvece ostane tisina u stanu, shvatim koliko bi znacilo da imam nekoga pored koga mogu da odmorim i dusu i glavu. Ne nekoga ko ce mi obecati brda i doline, vec muskarca koji drzi rec.

U moj zivot ne moze da udje bilo ko. Prosla sam dovoljno da prepoznam kad neko bezi od odgovornosti, kad se krije iza praznih reci ili se ponasa kao da je sve igra. To me vise ne zanima. Ne mogu da gradim nesto sa muskarcem koji nestane cim se pojavi i najmanji problem.

Trazim stabilnog, normalnog coveka koji razume obaveze i zivot. Nekoga ko ce da stoji uz zenu, a ne da stvara jos jednu brigu. Nije mi bitno koliko imas para, da li si prosao pola sveta ili da li si u savrsenoj formi. Bitno mi je da si iskren, posten i da imas karakter.

Ja ne trazim savrsenstvo. Trazim mir i partnera, nekoga sa kim mogu da budem prirodna, da se smejem, da sednem na kaficu bez tenzije i da osetim da sam sa pravim covekom.

Ako mislis da si zreo i da znas sta znaci odgovornost, onda mozda treba da se javis. Ponekad se najbolji ljudi sretnu tek onda kad prestanu da se nadaju.

KONTAKT 👇👇