Zovem se Milica, imam 37 godina i razvedena sam. Radim u supermarketu, nocne smene — podignem roletnu, upalim lampu, pospremim police, spakujem tuđu hranu kao da to nema veze sa mnom. A zapravo ima. Svaka kutija koju spakujem ima pricu, svaka korpa nosi neciju svakodnevicu. I u tim nocima kad grad spava, ja razmisljam o svom zivotu i pitam se kad ce i meni neko spakovati osmeh u kosaru.
Moj brak se raspao polako, kao stari komad nameštaja koji vise ne drzimo ni zbog secanja. Nije bilo jedne velike lose reci, nego gomila malih stvari: prepiske koje su ziveli izmedju nas, nedostajanje kad je trebalo biti najvise. Otišao je kad je mogao, nije mene povukao za sobom. Bio je lak izlaz. Ja sam ostala da kujem hleb, da sklapam racune i da ucim da prihvatim tugu.
Ne trazim spasitelja. Ne trazim muskarca da popuni prazninu jer samo to znaci da cu opet izgubiti sebe. Hoću coveka koji zna da bude covek. Kojeg ne zanima da li nosim skupe stvari. Kojeg ne plasi sto radim nocne smene i sto mi ponekad lampa pod ocima govori sve sto treba. Hoću nekog ko ce doci kuci, stisnuti moju ruku i reci: „gledaj, sve ce biti u redu“. Ne mora govoriti mnogo. Dovoljno je da bude prisutan.
Znam da danas ljudi gledaju samo profilne slike i klikaju dalje. Znam da mnogi traze skok u vis, a ne sasu. Ali ja jos verujem da postoje muskarci kojima je stalo do topline, a ne do pokazivanja. Jos verujem da se ljubav ne meri godinama, platom ili markama. Meri se sitnicama: da li neko cuje kako se tvoj glas slama, da li se neko digne nocu samo da bi ti skuvao caj.
Ne skrivam da sam umorna. Umorna sam od onih koji pricaju bez dela. Umorna sam od razgovora koji pocinju sa „gde si“ i zavrsavaju se bez „ostani“. Ali necu da glumim snaznu ako u sebi grcavo prizeljkujem ruku koja ce me drzati. Nije sramota priznati da ti treba muskarac — sramota je cutati i praviti se kao da ti ne treba niko.
Ako si muskarac koji zna da voli mirno, koji zna da pogleda izvan facede i izvan slike, mozda te ovo pise za tebe. Ne trazi se bajka. Trazi se postenje. Trazi se osecaj da si tu jer hoces da budes, a ne zato sto mora. Ako si taj — dodji, sedni, popij caj sa mnom, i bice manje nocu kad se svetla ugase.
