Ja sam Milena, imam 49 godina i radim kao profesor u srednjoj skoli. Moj zivot je prosao u radu, knjigama i ucenicima. Dala sam sve da uspem u poslu, da budem odgovorna, postena i mirna zena. Ali sad, kad su dani tisi, shvatam da sam dala sve drugima, a sebi najmanje.

Razvedena sam vec nekoliko godina. Moj brak se raspao jer nije bilo razumevanja, a ni postovanja. Od tada zivim sama. Imam svoj mir, ali taj mir zna da boli. Kad se vrata stana zatvore, ostane tisina koja steze srce. Nedostaje mi neko s kim mogu da popijem kafu, da pricam o zivotu, da se nasmejem.

Ne trazim nista veliko. Samo normalnog coveka koji zna da ceni mir, postenje i toplinu. Ne zelim igrice ni avanture. Zelim da kraj sebe imam osobu sa kojom mogu da budem ono sto jesam – obicna zena koja jos uvek veruje u ljubav.