Zovem se Alisa. Imam 31 godinu. Ne pricam ovo da bi me neko sazalio, nego da znas ko sam. Prije par godina izgubila sam roditelje u saobracajnoj nesreci. Od tada – sve sto imam sam stvorila sama.

Ne placem vise. Ne pricam puno o tome. Ali sam ostala prazna iznutra, i zivot me naucio da budem jaka, cak i kad mi nije.

Radim, snalazim se, ne ocekujem mnogo. Ali nekad, kad noc padne i sve utihne – pozelim da me neko pozove. Da pita kako sam. Da mi posalje poruku bez razloga. Da zna da postojim.

Ne trazim nista posebno. Samo nekog ko zna sta je tuga, pa zato zna da voli iskreno. Ako ti treba zena koja ce da ti vjeruje i stoji uz tebe – ja sam ovdje.

Alisa 💌