Emina (53) iz Belgije: Muslimanka sam, ali vera mi nije razlog da odbijem dobrog coveka, hocu normalan brak, postovanje i zajednicki zivot
Zovem se Emina, imam 53 godine i već neko vreme živim u Belgiji. Muslimanka sam i nikada nisam imala ništa protiv ljudi druge vere ili porekla, jer smatram da čoveka ne određuje samo ono što piše u dokumentima ili kojoj grupi pripada, već kakav je prema drugima i kakvo srce nosi. Život me je naučio da nije najvažnije odakle neko dolazi, nego da li zna da poštuje ženu pored sebe. Danas, posle svega što sam prošla, želim da upoznam jednog ozbiljnog gospodina koji želi isto što i ja – miran, iskren i zajednički život.
Iza mene je jedan brak koji se, nažalost, nije završio onako kako sam se nadala. Moj bivši muž bio je Bošnjak, ali među nama jednostavno nije išlo. Najveći problem bila je njegova ljubomora i vremenom je sve to počelo da guši naš odnos. Mislim da nijedna žena ne bi trebalo da živi u strahu da će joj neko stalno proveravati gde je, sa kim razgovara i šta radi. Brak treba da bude mesto gde postoji poverenje, a ne stalno dokazivanje i sumnjanje.
Dugo sam posle razvoda razmišljala da li uopšte želim ponovo nekoga da pustim blizu sebe. Kada jednom prođeš kroz težak odnos, nije lako ponovo verovati čoveku i otvoriti srce. Ipak, godine su prošle i shvatila sam da ne želim da ostatak života provedem sama samo zato što sam jednom pogrešila u izboru. Ne tražim savršenstvo, jer znam da savršeni ljudi ne postoje. Tražim normalnog, ozbiljnog i stabilnog muškarca koji zna šta želi.
Imam jednu ćerku koja ima 31 godinu i ona je danas već odrasla žena sa svojim životom. Pre dve godine dobila sam i jednu od najlepših životnih uloga – postala sam baka. To je osećaj koji je teško opisati rečima i mnogo mi znači što mogu da gledam kako moja ćerka gradi svoj život. Ali kada se sve oko mene smiri i ostanem sama sa svojim mislima, shvatim koliko bih volela da pored sebe imam čoveka sa kojim mogu da podelim i lepe i teške dane.
Ne zanima me da li neko živi u Belgiji, Bosni, Srbiji, Crnoj Gori ili negde drugde. Nemam ništa protiv drugih vera i porekla, jer sam kroz život upoznala razne ljude i shvatila da se dobar čovek ne meri imenom, nacijom ni verom. Kao muslimanka poštujem svoju veru i svoje vrednosti, ali isto tako poštujem svakog čoveka koji poštuje mene. Zato mi je najvažnije kakav je muškarac kao osoba i da li je spreman da gradi odnos na poverenju.
Danas imam 53 godine i nemam potrebu da gubim vreme na dopisivanja bez cilja, lažna obećanja i muškarce koji ne znaju šta žele. Ne tražim nekoga da mi popuni dosadu niti mi treba prolazna avantura. Želim gospodina koji je ozbiljan, emotivno zreo i spreman da razgovara otvoreno. Nekoga sa kim mogu da popijem kafu, prošetam, razgovaram do kasno i da znam da sutra imam kome da se javim.
Možda će neko reći da u mojim godinama nije lako pronaći ljubav, ali ja ne želim da razmišljam tako. Mislim da čovek nikada ne treba da odustane od želje da bude voljen i poštovan. Imam svoju prošlost, imam brak iza sebe, imam ćerku i unuče i mnogo životnog iskustva, ali još uvek verujem da mogu da upoznam čoveka sa kojim bih bila srećna. Ne tražim da neko promeni moj život preko noći, već da zajedno napravimo nešto što će imati smisla.
Zato ovo i pišem otvoreno. Ako si ozbiljan muškarac i želiš ženu sa kojom bi mogao da gradiš zajednički život, volela bih da mi se javiš. Možemo prvo razgovarati, upoznati se bez žurbe i videti da li postoji ono nešto što se ne može planirati niti glumiti. Samo molim da mi se jave oni koji zaista žele ozbiljnu vezu i zajednički život, jer sam kroz život naučila da je mir mnogo vredniji od bilo kakvih praznih obećanja.
