Zovem se Mira, imam 46 godina i živim u Minhen, u Nemačka.
Razvedena sam već nekoliko godina.
I iskreno…
umorna sam od pogrešnih ljudi.
„Mlađi mi pišu, ali od toga nema ništa“
Često mi se javljaju mlađi muškarci.
Zovu me:
„Tetka iz Nemačke.“
Nekima sam zanimljiva jer živim preko.
Nekima jer misle da imam novac.
Nekima samo za prolaznu zabavu.
Ali od takvih priča nema ništa.
Jer ja ne tražim igrice.
„Tražim ozbiljnog muškarca“
Tražim ozbiljnog muškarca za brak, upoznavanje i zajednički život.
Nekoga ko zna šta znači poštovanje i mir.
Nekoga kome neće biti važno samo ono spolja.
„Decu nismo imali“
U braku nismo imali dece.
I da budem iskrena — problem je bio do mene.
Trebalo mi je mnogo vremena da se pomirim sa tom sudbinom.
Jer nema veće tuge za ženu nego kada želi da postane majka, a život joj to ne da.
Ali naučila sam da živim sa tim.
„Imam sve osim nekoga svog“
Radila sam godinama i stvorila sebi lep i miran život.
Imam sigurnost.
Imam svoj mir.
Imam sve što mi treba.
Ali kada se uveče vratim kući…
nema nikoga da me sačeka.
I tada shvatim da čovek može imati sve, a opet biti strašno usamljen.
„Najviše mi fali da delimo život“
Nedostaje mi običan život u dvoje.
Da zajedno kuvamo kafu.
Da gledamo film.
Da šetamo i pričamo o glupostima.
Jer sreća su zapravo male stvari kada imaš nekoga svog.
„Ako postoji ozbiljan muškarac…“
Ako si muškarac kome je dosta lažnih odnosa i prolaznih žena…
Ako želiš emotivnu i normalnu ženu pored sebe…
javi se.
Možda još nije kasno da dvoje ljudi pronađu ono što im je falilo celog života.