Zovem se Sabrina, imam 48 godina i Romkinja sam.

Ovo pišem iskreno, iz srca.

Ne tražim da me neko žali.

Samo želim da me neko upozna.

Rođena sam u siromašnoj porodici.

Odmalena sam naučila da ništa u životu ne dolazi lako.

Sve što imam stekla sam svojim radom.

Danas radim u jednom butiku.

Pošten posao i pošten hleb.

Živim sama kao podstanar.

Nisam bogata, ali imam mirnu savest jer nikada nisam živela na tuđ račun.

Nikada se nisam udavala.

Imala sam dve kratke veze.

Svaki put sam se ponadala da će to biti čovek sa kojim ću graditi život.

Nažalost, nije bilo tako.

Bilo je trenutaka kada sam se osećala kao da me ljudi prvo gledaju kroz to što sam Romkinja, a tek onda kao ženu.

To ume da zaboli.

Ali nisam dozvolila da mi to uzme dobrotu.

I danas verujem da negde postoji čovek koji će gledati moje srce, a ne moje poreklo.

Danas imam 48 godina.

Možda nisam ostvarila sve što sam želela.

Ali nisam izgubila želju da volim i budem voljena.

Ne tražim bogataša.

Ne tražim savršenog muškarca.

Tražim ozbiljnog gospodina koji neće pitati ko sam i odakle sam, već kakva sam kao osoba.

Nekoga ko želi brak, mir i poštovanje.

Ako postoji takav čovek, volela bih da mi se javi.

Možda nisam imala sreće do sada.

Ali verujem da za iskrenu ljubav nikada nije kasno.

Sabrina (48). ❤️