Zovem se Mara, imam 53 godine i posle punih 35 godina života u Belgiji vratila sam se u svoje rodno mesto. Mislila sam da ću ovde pronaći svoj mir, da ću ponovo biti među svojima i da će mi srce biti nekako lakše. Ali čovek tek kada se vrati kući shvati koliko mu zapravo nedostaje neko s kim može da podeli svaki dan.
Iza sebe imam dva odnosa koja su obeležila moj život. Moj prvi muž bio je naš čovek, sa njim sam provela jedan deo svog života, ali nažalost, on je preminuo. Neke stvari čovek nikada ne zaboravi, koliko god godina prošlo. Posle toga sam pokušala ponovo da pronađem sreću. Bila sam sa muškarcem iz Maroka, koji je bio dvadeset godina mlađi od mene. Pokušali smo, ali nije išlo. Nismo bili venčani i na kraju smo se razišli svako na svoju stranu.
Sada sam već godinu dana u svom rodnom mestu. Imam svoje ćerke i one su moja najveća radost, ali one imaju svoje živote i svoje obaveze. Često mi kažu: „Mama, pronađi nekog našeg čoveka, nemoj da ostaneš sama u starosti.“ Znam da mi to govore iz ljubavi, jer ne žele da jednog dana budem sama između četiri zida, bez ikoga da me pita kako sam i da li mi nešto treba.
Iskreno da vam kažem, nije lako u mojim godinama ponovo počinjati. Nekada se pitam da li još ima muškaraca koji žele normalnu ženu, iskren razgovor i miran život. Ne tražim da mi neko kupuje poklone, niti mi treba bogatstvo. Sve što želim jeste da imam nekoga kome mogu da skuvam kafu, da zajedno prošetamo, da razgovaramo o običnim stvarima i da znam da uveče nisam sama.
Provela sam 35 godina daleko od svog rodnog mesta i sada bih volela da ostatak života provedem sa nekim ko razume moje godine i moje iskustvo. Ne očekujem savršenog muškarca, jer ni ja nisam savršena. Želim ozbiljnog, slobodnog čoveka, po mogućnosti našeg, koji zna šta znači poštovanje i koji ne traži prolaznu avanturu, nego ženu sa kojom može da gradi mirnu budućnost.
Možda će neko reći da imam tek 53 godine i da ne treba toliko da razmišljam o starosti. Ali ja znam da godine prolaze i da je mnogo lepše prolaziti kroz život udvoje. Volela bih da imam nekoga ko će me pitati kako mi je prošao dan, ko će me saslušati kada sam tužna i sa kim ću moći da se nasmejem i onda kada život nije lak.
Zato sam odlučila da kažem ono što mi je na srcu. Ja sam Mara, imam 53 godine i tražim ozbiljnog muškarca za ljubav, poštovanje i zajedničku starost. Ako si slobodan, iskren i želiš ženu koja će biti uz tebe, volela bih da se upoznamo. Možda se baš u ovim godinama pronađu dvoje ljudi koji su dugo čekali jedno na drugo. ❤️